Ravnoteža holesterola zavisi od onoga što jedemo, od toga koliko smo fizički aktivni, ali i i te kako i od naše genetike.
Nažalost, neki ljudi se rađaju sa genetskom greškom koja dovodi do povišenog holesterola. To oboljenje zove se familijarna ili porodična hiperholesterolemija, a pacijenti ga često nazivaju i genetskim holesterolom. Ukoliko se ovaj problem ne otkrije na vreme, uzrok je infarkta i kod mladih ljudi.
Gen se nasleđuje od oca ili majke
– Mi se u principu rodimo sa jako niskim vrednostima LDL holesterola. Problem nastaje načinom ishrane, ponašanjem, fizičkom neaktivnošću, gojaznošću. Određeni broj pacijenata, koji nije mali, može imati i genetsku grešku koja dovodi do povišenog holesterola. To oboljenje se zove familijarna ili porodična hiperholesterolemija i uopšte nije retka, a prenosi se s generacije na generaciju. Tako da, ako neko od roditelja već ima to oboljenje, šanse da će i dete imati povišeni holesterol je 50 odsto. A osobe koje su izložene jako visokim vrednostima holesterola i ne kontrolišu ga često, doživljavaju infarkt miokarda u ranijem životnom dobu – objašnjava prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog iz Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije (UKCS).
Što je nivo LDL holesterola viši rizik za aterosklerozu je veći
Prema njenim rečima, ukoliko mlađe osobe dobiju infarkt, uvek treba posumnjati upravo na porodičnu hiperholesterolemiju.
– Sve studije koje su dosad rađene jasno pokazuju da što je izloženost većim koncentracijama holesterola duža, rizik od ateroskleroze značajno raste - upozorava profesorka Lalić.
Naslage LDL holesterola na krvnim sudovima nazivaju se - plak. Vremenom, naslage mogu toliko da se nagomilaju i suze krvne sudove da prestane protok krvi, što uzrokuje bolesti srca i krvnih sudova. Zato se ovaj holesterol često naziva – loš holesterol.
Tako, na primer, osobe koje nemaju povišen holesterol i koje vode računa biće u riziku za infarkt miokarda i aterosklerozu tek posle 60. godine.
– Taj nivo LDL holesterola kod osoba koje nemaju nikakav rizik (pušenje, gojaznost, dijabetes, godine starosti...) treba da bude manji od 3 mmol/l. Kad je rizik umeren, nivo LDL holesterola je 2,6 mmol/l, sa visokim rizikom LDL treba da bude manji od 1,8 mmol/l, a kod osoba sa najvišim rizikom treba da bude jako nizak, odnosno manji od 1,4 mmol/l – navodi doktorka Lalić.
Najprostijim vađenjem krvi može se na vreme otkriti da li postoji povišen holesterol, kako bi se na vreme mogao smanjiti njegov loš i poguban uticaj na zidove krvnih sudova.
Svi bi trebalo da urade skrining test za LDL
Ona kaže da je najveći problem što pacijenti sa povišenim lošim holesterolom najčešće ništa ne osećaju i nemaju nikakve simptome.
– Kod mnogih pacijenata se povišeni holesterol otkrije tek kada dožive infarkt miokarda. To je razlog zašto bi svako trebalo da poseti svog lekara i proveri vrednosti LDL holesterola. Prvi skrining test za LDL holesterol muškarci bi trebalo da urade sa 35, a žene sa 45 godina ili i ranije ukoliko postoje druge pridružene bolesti, ukoliko u porodici postoji istorija osoba koje su rano doživele srčani ili moždani udar.
Nakon skrininga vrlo je važno konsultovati se sa lekarom koji će u odnosu na vrednosti LDL holesterola i druge parametre i faktore rizika, kao što su prethodni kardiovaskularni događaji u porodici, odrediti visinu kardiovaskularnog rizika i pacijenta uputiti na dalje lečenje.
Violeta Nedeljković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
