Kada bol u grudima nije infarkt, ali jeste ozbiljan problem: Kardiolog otkriva na šta upozorava angina pektoris

Za iznenadni i nepodnošljivi bol u grudima većina u deliću sekunde pomisli na infarkt, ili na uslovno rečeno "blažu" varijantu, odnosno anginu pektoris. Iako se ne može porediti sa infarktom, angina pektoris predstavlja takođe ozbiljno oboljenje, koje, na sreću, može da se kontroliše i obolelom omogući normalan život objašnjava vrsni kardiolog prim. dr Živan Dimitrijević. 

- Za trenutni bol poput probadanja može odmah da se kaže da nije angina, jer njen napad traje minimum tri minuta, inače pet do deset, dok preko 10 minuta trajanja bola pobuđuje sumnju na infarkt - sugeriše naš sagovornik. 

Bol se ne javlja iz čista mira i uvek ima nekog izazivača, bilo psihičkog u vidu stresa, bilo fizičkog u vidu napora, kada dosegne određeni nivo.

- Jak bol može da se oseća kao pečenje ili stezanje, eventualno kao gušenje, ali je on najređi. I nema dvoumljenja da li boli ili ne. To je jedan od najjačih bolova koji se uopšte javljaju u organizmu, ako izuzmemo porođaj, a po snazi može da se takmiči sa onim usled kamena u bubregu. Često se i brzo (u roku od minuta) širi u rame, posle toga može da ide niz celu levu ruku, a može da pređe i na desnu, dok izuzetno retko zhvata vrat pa čak i u donju vilicu - pojašnjava kardiolog.

Anginu pektoris izaziva aterosklerozakoronarnih krvnih sudova, odnosno onih krvnih sudova koji srčani mišić snabdevaju krvlju.

- Kako je prvi posao krvi da prenese kiseonik do svih ćelija u organizmu, lošije snabdevanje krvlju odmah dovodi do manjka kiseonika. Zašto se bol javlja u naporu? Pa srce u naporu traži više kiseonika, organizam ne može da ga isporuči zato što su krvni sudovi oštećeni i suženi, i zato se javlja bol na određenim mestima u srčanom mišiću - navodi dr Dimitrijević.

Kako nastaje?

Bolest ne nastaje preko noći. Suženje krvnih sudova (koje može biti i urođeno, što je jako retko) dešava se tiho tokom godina, stvaranjem naslaga holesterola ispod fine opne koja ih oblaže.

- Taloženje holesterola, usled metaboličkih procesa može da prati i taloženje kalcijuma, pa se naslage bukvalo okamene. U početku (naslage) izgledaju kao žute mrlje, što može da se vidi već sa 12, 14 godina kod osoba koje imaju visok novo holestrola. Kod visokog pritiska naslage se stvaraju brže, a među ugroženima su i pušači, dijabetičari, bubrežni bolesnici… Ateroskleroza je dakle uslov da bi se javila angina pektoris - bez ateroskleroze nema angine - naglašava naš sagovornik.

Dijagnoza i lečenje

Dijagnoza se postavlja tako što se od pacineta uzima anamneza, kada, kako i zašto se javlja bol, gde se širi, koliko traje, da li nastaje prilikom napora ili nerviranja.

- Potom pacijeta stavljamo na fizičko opterećenje, dozirano, pod kontrolom, dok EKG-om na monitoru pratimo srčani rad. Pacijent vozi sobni bicikl ili trči po traci i tačno se gleda na kom nivou opterećenja se pojavljuje bol, a tada se javljaju i promene na EKG-u. Kada zaključimo da je u pitanju angina pektoris, pacijeti bi trebalo da idu na koronografiju krvnih sudova prema kojoj se određuje dalje lečenje - objašnjava kardiolog.

Kod blažih oblika pacijenti dobijaju lekove koji mogu blago da prošire krvne sudove ili one koji obezbeđuju lakše korišćenje kiseonika u srčanom mišiću, kao i lekove koji čuvaju srčani mišić od napora, čuvene beta blokatore koji se daju kod povišenog pritiska.

- Važno je uz to dobro regulisati pritisak, holesterol takođe, jer lekovi za holesterol zaustavljaju rast suženja i smanjuju verovatnoću da će to suženje da prsne. To je opasno, kad prsne suženje krvnog suda onda nastaje infarkt - opominje doktor i dodaje da je lečenje u težim slučajevima invazivno i tada se ugrađuju stentovi (jedan ili nekoliko) ili bajpas.

Bolje sprečiti

Da ne bismo došli u situaciju da završimo na operacionom stolu prva stvar koju bi trebalo uraditi jeste kontrola pritiska, savetuje kardiolog.

- Već posle dvadeste godine treba jedanput godišnje proveriti pritisak, posle trideste triput godinje, a posle četrdesete meriti bar jednom mesečno. Cilj je da "nahvatamo" pritisak na vreme kad počne da beži i da luduje i da ga na vreme lečimo, jer je on jedan od osnovnih uzroka oštećenja membrane unutar krvnih sudova. Drugi uslov je kontrolisati holesterol, tj. vaditi krv redovno jedanput godišnje posle dvadesete godine - sugeriše.

Holesterol može da bude i urođen, odnosno nasledan, pa nije loše da se proveri već sa 10 godina, a diskusija se vodi u pravcu da li ga treba lečiti pre ili posle puberteta. Naš sagovornik je za ovo drugo.

- Treći faktror rizika koji u ovom slučaju ne treba kontrolisati, već eliminisati je pušenje. Amerikanci, koji vode statistiku o svemu i svačemu, videli su da kad su smanjili broj pušača značajno se smanjio i broj obolelih od angine pektoris, a moje je mišljenje da je pušenje glavni uzrok angine pektoris i infarkta - naglašava dr Dimitrijević.

Stres takođe ostavlja posledice po krvne sudove, te se potrudite da budete staloženi i smireni kad god je to moguće, a to je nešto što može da se nauči i uvežba, poručuje naš sagovornik.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Kad srčani udar ne boli: Kardiolog otkriva ko je kandidat za tihi infarkt i kako ga prepoznati