Hitni znaci za uzbunu: Kako prepoznati hipoksiju kod srčanog zastoja i šta preuzeti?
Srčani zastoj je jedno od najurgentnijih medicinskih stanja. Srce iznenada prestaje da kuca, osoba gubi svest, a protok krvi ka mozgu i vitalnim organima se prekida. Upravo zato srčani zastoj vrlo brzo dovodi do hipoksije, stanja u kojem mozak i telo ostaju bez kiseonika. Međutim, hipoksija može nastati i iz drugih razloga, kod upale pluća, astme, plućne embolije, infekcija disajnih puteva, pa čak i zbog trovanja ugljen-monoksidom ili boravka na velikim visinama. Zato je važno znati kako na vreme prepoznati simptome i reagovati.
Šta je zapravo hipoksija?
Kako objašnjava dr Navin Kumar Čeruku, kardiolog i šef odeljenja kardiologije u CARE bolnicama u Hajderabadu (Indija), hipoksija je stanje u kojem organi i tkiva ne dobijaju dovoljno kiseonika.
- Ako nivo kiseonika padne i na nekoliko minuta, srčani ritam postaje nestabilan, a pumpanje prestaje. Zato su gušenje, nedostatak daha ili teške respiratorne smetnje česti uzroci srčanog zastoja - kaže on.
Treba znati i da su oba stanja međusobno uzročno-posledično povezana. Srčani zastoj dovodi do hipoksije, a teška hipoksija može da izazove srčani zastoj. Jedna studija sprovedena na 302 pacijenta sa srčanim zastojem pokazala je da je hipoksija bila uzrok u oko 20 odsto slučajeva, sa nešto većim stopama preživljavanja u poređenju sa onima izazvanim srčanim bolestima.
Kako prepoznati hipoksiju kod srčanog zastoja?
Rani simptomi mogu da budu suptilni, ali često uključuju:
- nemir i konfuziju,
- pospanost i neuobičajenu malaksalost,
- ubrzano, zvučno ili otežano disanje,
- plavičastu boju oko usana, jezika ili prstiju.
Kod odraslih se često javljaju osećaj gušenja, vrtoglavica ili bol u grudima pre nego što osoba kolabira, navodi kardiolog.
- Kod dece je slika drugačija. Ona mogu iznenada da utihnu, prestanu da reaguju, postanurazdražljiva ili kod beba da odbijaju obroke, budu mlitava i imaju plavičaste promene oko usana. Pošto deca ne umeju jasno da kažu šta osećaju, svaka promena u disanju mora se shvatiti ozbiljno - naglašava dr Čeruku.
Šta odmah preduzeti?
Ako osoba ne reaguje i ne diše normalno, prva i najvažnija mera je pozvati hitnu pomoć i odmah započeti kardiopulmonalnu reanimaciju (KPR).
- Treba pritiskati grudi snažno i brzo. Ako ste obučeni, posle svakih 30 kompresija dajte dva veštačka udisaja. Kod hipoksije nastale gušenjem ili davljenjem, upravo su ti spasilački udisaji ključni - objašnjava doktor.
Ako je dostupan AED (automatski defibrilator), uključite ga i pratite uputstva uređaja bez odlaganja.
Zašto su KPR i prva pomoć presudni?
Znanje i obuka iz prve pomoći mogu da naprave ogromnu razliku, podseća dr Čeruku.
- Pravilno izvođenje masaže srca, pružanje udisaja i upotreba AED-a mogu da udvostruče ili čak utrostruče šanse za preživljavanje - naglašava kardiolog.
U zajednicama gde je više ljudi obučeno za KPR, ishodi kod pacijenata sa srčanim zastojem i hipoksijom značajno su bolji. Zbog toga lekari apeluju da što više građana prođe osnovnu obuku, jer pravovremena reakcija često odlučuje između života i smrti.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs