Prva pomoć kod srčanog zastoja: Doktorka otkriva ključne zahvate koji spasavaju život
Srčani zastoj nastupa naglo, bez upozorenja i često u trenutku kada ga najmanje očekujemo. Iako deluje zastrašujuće, postoje jasni postupci koji mogu da spasu život, ako se reaguје odmah i pravilno. O tome kako prepoznati srčani zastoj, koji su njegovi najčešći uzroci i šta svako od nas može da uradi pre dolaska hitne pomoći, govori prim. dr Marija Radulović.
- Srčani zastoj je akutni zastoj cirkulacije krvi prouzrokovan prestankom rada srca u trenutku kada to ne očekujemo. Najčešći uzroci se kardijalni (aritmije, akutni infarkt miokarda, kardiomiopatije, srčane mane, disekcija aneurizme aorte, ruptura srca, perikardna tamponada, koronarne embolije, srčani tumori, bakterijski endokarditis), kao i nekardijalni (pneumonija, astma, trovanje gasovima, neurološke bolesti, epilepsija, metabolički poremećaji, lekovi, droga, alkohol, alergijske reakcije, traume, strujni udari) - otkriva naša sagovornica.
Ovo je naglo nastalo i veoma dramatično zbivanje, pa je pomoć u ovakvim situacijama potrebno odmah pružiti. Radi se, zapravo, o reanimaciji– oživljavanju, dodaje doktorka.
Reanimacija - korak po korak
Pre postupka reanimacije moramo proveriti sigurnost žrtve, ljudi u okolini, pa i nas samih (npr. postoji li opasnost od strujnog udara, udara vozila u saobraćaju, pada itd.). Zatim proveravamo stanje svesti – možemo glasno pitati osobu da li je dobro. Ako ne odgovara, unesrećenog okrećemo na leđa i laganim zabačivanjem glave unazad i podizanjem donje vilice otvaramo disajne puteve.
- Nakon toga gledamo, osluškujemo i osećamo disanje pacijenta (posmatramo da li se pomera grudni koš, slušamo zvuk disanja, osećamo strujanje vazduha na obrazu). Ako normalno diše, unesrećenog stavljamo u bočni ležeći položaj i pozivamo hitnu pomoć (194). Ako ne diše, započinjemo mere reanimacije: kleknemo sa strane, stavljamo koren dlana na sredinu grudnog koša (donja polovina grudne kosti), dlan druge ruke stavimo preko prve, isprepletimo prste i ispruženih ruku pritiskamo (kompresije) grudnu kost u dubinu od 5–6 cm. Kompresije se vrše 100 do 120 puta u minuti - objašnjava naša sagovornica i nastavlja:
- Nakon 30 kompresija otvaramo disajne puteve zabačivanjem glave i podizanjem donje vilice. Ruku stavljamo na čelo unesrećenog, palcem i kažiprstom iste ruke začepimo nos, a prstima druge ruke podižemo bradu. Zatim dva puta uduvamo vazduh u usta unesrećenog, prislanjanjem naših usta na njegova. Nakon dva udaha nastavljamo sa kompresijama u odnosu 30:2.
Pomaže i samo masiranje srca
Ako nismo u mogućnosti da žrtvi pružimo veštačko disanje (plašimo se infekcije, žrtva ima krv na ustima ili povraćen sadržaj), sprovodimo samo masažu srca (kompresije). Reanimaciju radimo sve dok ne stigne stručna pomoć ili primetimo da unesrećeni dolazi svesti - otvara oči, kašlje, normalno diše, navodi dr Radulović.
- Nagli prestanak rada srca po pravilu završava smrću. Postupkom reanimacije (BLS – Basic Life Support, osnovno održavanje života), a potom i hitnom medicinskom pomoći, u određenom broju slučajeva unesrećenom se može spasiti život - poručuje prim. dr Marija Radulović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
