Razlika između stresa i anksioznosti: Kako ih prepoznati i kada potražiti pomoć?
Poznavanje razlike između stresa i anksioznosti može vam osigurati da dobijete pomoć koja vam je potrebna.
Postoji tanka linija između stresa i anksioznosti.
Oba su emocionalne reakcije, ali stres je obično uzrokovan spoljašnjim okidačem. Okidač može biti kratkoročan, kao što je rok na poslu ili svađa sa voljenom osobom, ili dugoročan, kao što je nemogućnost rada, diskriminacija ili hronične bolesti. Ljudi pod stresom doživljavaju mentalne i fizičke simptome, kao što su razdražljivost, bes, umor, bolovi u mišićima, problemi sa varenjem i poteškoće sa spavanjem.
Anksioznost, s druge strane, definiše se kao uporna,prekomerna briga koja ne nestaje čak ni u odsustvu stresora.
Anksioznost dovodi do gotovo identičnog skupa simptoma kao i stres: nesanica, teškoće sa koncentracijom, umor, napetost mišića i razdražljivost.
Deca i odrasli koji su doživeli neku traumu (zlostavljanje, nasilje, saobraćajna nesreća, smrt bliske osobe itd) ili su prisustvovali traumatskom događaju, u većem su riziku da razviju anksiozni poremećaj u nekom trenutku života.
Kada je vreme za stručnu pomoć?
I blagi stres i blaga anksioznost dobro reaguju na slične mehanizme suočavanja. Fizička aktivnost, hranljiva i raznovrsna ishrana i dobra higijena spavanja su dobra polazna tačka, ali postoje i drugi mehanizmi suočavanja.
Ako vaš stres ili anksioznost ne reaguju na ove tehnike upravljanja ili ako osećate da stres ili anksioznost utiču na vaše svakodnevno funkcionisanje ili raspoloženje, razmislite o razgovoru sa stručnjakom za mentalno zdravlje koji vam može pomoći da razumete šta doživljavate i pružiti vam dodatne alate za suočavanje.
Anksiozni poremećaj traje mesecima
Na primer, psiholog može pomoći da se utvrdi da li možda imate anksiozni poremećaj.
Anksiozni poremećaji se razlikuju od kratkoročnih osećaja anksioznosti po svojoj težini i po tome koliko dugo traju - anksioznost obično traje mesecima i negativno utiče na raspoloženje i funkcionisanje. Neki anksiozni poremećaji, kao što je agorafobija (strah od javnih ili otvorenih prostora), mogu dovesti do toga da osoba izbegava prijatne aktivnosti ili joj otežati zadržavanje posla.
Pročitajte:
Prema najnovijim podacima Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje , 31% Amerikanaca će tokom života iskusiti anksiozni poremećaj.
Jedan od najčešćih anksioznih poremećaja je generalizovani anksiozni poremećaj. Da bi se utvrdilo da li neko ima generalizovani anksiozni poremećaj, lekar će tražiti simptome kao što je prekomerna, teško kontrolisana briga koja se javlja većinom dana tokom šest meseci.
Briga može da prelazi sa teme na temu. Generalizovani anksiozni poremećaj je takođe praćen fizičkim simptomima anksioznosti.
Panični poremećaj - iznenadni napad anksioznosti
Druga vrsta anksioznog poremećaja je panični poremećaj, koji karakterišu iznenadni napadi anksioznosti koji mogu izazvati znojenje, vrtoglavicu i otežano disanje. Anksioznost se takođe može manifestovati u obliku specifičnih fobija (kao što je strah od letenja) ili kao socijalna anksioznost, koju karakteriše sveprisutni strah od društvenih situacija.
Anksiozni poremećaji mogu se lečiti psihoterapijom, lekovima ili kombinacijom ova dva metoda. Jedan od najčešće korišćenih terapijskih pristupa je kognitivno-bihejvioralna terapija, koja se fokusira na promenu maladaptivnih obrazaca razmišljanja povezanih sa anksioznošću. Još jedan potencijalni tretman je terapija izlaganja, koja podrazumeva suočavanje sa okidačima anksioznosti na bezbedan i kontrolisan način kako bi se prekinuo ciklus straha oko okidača.
Izvor: apa.org/zdravlje.kurir.rs
