4 simptoma Parkinsonove bolesti: Skriveni signali koje telo šalje decenijama unapred
Parkinsonova bolest je jedno od najčešćih neuroloških oboljenja na svetu i očekuje se da broj obolelih poraste na oko 25,2 miliona do 2050. godine. Dok je oko 10–15% slučajeva povezano sa naslednim genetskim mutacijama, većina nema poznati uzrok. Iako se simptomi mogu kontrolisati terapijama, još uvek nema leka, iako se smatra da fizička aktivnost može smanjiti rizik od razvoja bolesti.
Neurolog Ronald Postuma objašnjava da Parkinson “napreduje u mozgu, godinu po godinu, sve dok ne pređe prag kada lekari mogu postaviti dijagnozu”.
Zanimljivo je da do 20% ljudi sa Parkinsonovom ne razvije karakterističan tremor u mirovanju, što tradicionalno smatramo glavnim znakom bolesti.
Rani simptomi koji se mogu pojaviti pre motoričkih problema
Gubitak čula mirisa (anosmija)
Gubitak sposobnosti da osetite mirise može početi i do 20 godina pre pojave motoričkih simptoma.Više od 90% ljudi sa Parkinsonovom postupno gubi čulo mirisa, često bez da to odmah primete.
Postuma kaže da ljudi koji gube miris imaju oko pet puta veći rizik da kasnije razviju Parkinsonovu bolest.
Izražavanje snova (REM poremećaj ponašanja u snu)
Tokom REM faze sna, telo je normalno paralizovano da bi umanjilo neželjeno pokrete. Kod ovog poremećaja ljudi fizički izvode sadržaj svojih snova — sede, razgovaraju, čak i udaraju ili šutiraju. Ovo je još jedan rani signal koji se javlja pre vidljivih simptoma bolesti.
Studije pokazuju da 50–70% ljudi sa ovim poremećajem razvije Parkinsonovu bolest ili srodne neurodegenerativne bolesti u roku od 5 do 10 godina. Osobe starije od 50 imaju i do 130 puta veći rizik od Parkinsonove bolesti ako imaju ovaj poremećaj sna.
Zatvor (konstipacija)
Zatvormože biti vrlo učestao i dugo pre nego što se pojave problemi sa pokretima. Dva od tri pacijenta sa Parkinsonovom imaju hroničan zatvor, jer bolest utiče na nerve u crevima.
Jedna analiza pokazuje da ljudi sa zatvorom imaju dva puta veći rizik da kasnije dobiju Parkinsonovu bolest.
Postuma ističe da čak i ljudi koji su bili zatvoreni u svojim 20-im ili 30-im mogu imati veći rizik da razviju Parkinsonovu mnogo godina kasnije.
Vrtoglavica pri ustajanju (ortostatska hipotenzija)
Pad krvnog pritiska prilikom ustajanja može izazvati vrtoglavicu, osećaj slabosti ili čak nesvesticu. Ako je uzrok neurološki — a ne dehidracija ili srčani problem — oko polovine takvih pacijenata kasnije razvije Parkinsonovu ili sličnu bolest.
Šta ovi rani znaci znače?
Ovi rani pokazatelji sami po sebi nisu specifični i ne znače automatski Parkinsonovu bolest — mnogi od njih mogu biti uzrokovani i drugim stanjima. Ali kombinacija simptoma ili porodična istorija bolesti povećava verovatnoću da treba potražiti savet lekara.
Kelly Mills sa Johns Hopkins Medicine objašnjava:
- Ako imate zatvor, gubitak čula mirisa i izražavanje snova, rizik se povećava. Ali nemojte odmah donositi zaključke bez medicinske procene.
Izvor: washingtonpost.com/zdravlje.kurir.rs