Za 10 godina u Srbiji registrovano 127 slučajeva mišje groznice: Evo kako se prenosi hantavirus
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborEpidemija hantavirusnih infekcija na kruzeru u Južnom Atlantiku, u kojoj je obolelo šest osoba, a tri preminule, izazvala je veliku pažnju javnosti. Reč je o grupi zoonoza koje prenose glodari, a koje su u određenom obliku prisutne i u Srbiji.
Hantavirusi se najčešće prenose udisanjem aerosola kontaminiranog izlučevinama zaraženih glodara - urinom, fecesom ili pljuvačkom. Prenos sa čoveka na čoveka izuzetno je redak i potvrđen je samo kod pojedinih sojeva.
Kod ljudi se infekcija najčešće ispoljava kroz dva sindroma: hemoragijsku groznicu sa bubrežnim sindromom (HGBS), poznatu i kao mišja groznica, i hantavirusni plućni sindrom (HPS). U Evropi i Aziji češća je mišja groznica, koju izazivaju virusi poput Dobrava-Beograd i Puumala virusa.
Bolest obično počinje naglo, sa visokom temperaturom, glavoboljom, bolovima u leđima i stomaku i izraženom malaksalošću. Kasnije mogu da se razviju poremećaji rada bubrega i krvarenja. Smrtnost se kreće od jedan do 15 odsto.
Plućni oblik bolesti, koji je češći u Severnoj i Južnoj Americi, zahvata pluća i može brzo da dovede do teške respiratorne insuficijencije. Njegova smrtnost je znatno viša i kreće se između 30 i 50 odsto.
Koliko je mišja groznica prisutna u Srbiji?
U Srbiji je u poslednjih deset godina registrovano 127 slučajeva hemoragijske groznice sa bubrežnim sindromom. Tokom 2024. godine prijavljeno je 11 obolelih i jedan smrtni ishod, dok su tokom 2025. zabeležena dva slučaja bez smrtnih ishoda.
Specifična antivirusna terapija i vakcina za hantavirusne infekcije ne postoje. Lečenje je usmereno na praćenje i zbrinjavanje komplikacija, posebno onih koje zahvataju pluća, srce i bubrege.
Stručnjaci naglašavaju da je prevencija ključna i da podrazumeva smanjenje kontakta sa glodarima, održavanje higijene prostora, bezbedno skladištenje hrane i oprez prilikom čišćenja mesta kontaminiranih izmetom glodara.
Izvor: Batut.org.rs/Zdravlje.kurir.rs