Moždana magla, zaboravnost i anksioznost: Kako hormoni štitaste žlezde utiču na mozak?
Kada se pomene štitasta žlezda, većina ljudi najpre pomisli na promenu telesne težine, umor ili ubrzan rad srca. Međutim, stručnjaci upozoravaju da poremećaji rada ove žlezde mogu da utiču i na mozak, pa da izazovu probleme sa koncentracijom, pamćenjem, raspoloženjem i kvalitetom sna.
- Mozak je izuzetno osetljiv na nivo hormona štitaste žlezde. Čak i blagi poremećaji u metabolizmu mozga i sistemima neurotransmitera mogu da dovedu do promena raspoloženja, kognitivnih funkcija i mentalne jasnoće - objašnjava dr Čien-Hsijang Veng, klinički profesor porodične medicine na Univerzitetu Braun u SAD.
Zašto se javlja moždana magla?
Poremećaji rada štitaste žlezde dele se na hipotireozu, kada žlezda proizvodi premalo hormona, i hipertireozu, kada ih proizvodi previše. Oba stanja mogu da utiču na rad mozga, ali na različite načine. Hipotireoza se najčešće povezuje sa umorom, manjkom energije i depresivnim raspoloženjem. Međutim, mnogi pacijenti prijavljuju i suptilnije promene.
- Pacijenti često imaju problem da pronađu pravu reč tokom razgovora ili osećaj da sporije obavljaju svakodnevne zadatke. Čak i jednostavne aktivnosti, poput čitanja računa ili obrade novih informacija, mogu da zahtevaju više vremena i napora - kaže dr Metju Etlson, endokrinolog sa Univerziteta u Čikagu.
Stručnjaci navode da se simptomi hipotireoze razvijaju postepeno i lako mogu da se pripišu starenju, stresu ili depresiji, zbog čega dijagnoza često kasni.
Kada štitasta žlezda ubrza mozak
Za razliku od hipotireoze, hipertireoza često izaziva simptome koji podsećaju na anksiozni poremećaj. Javljaju se unutrašnji nemir, razdražljivost, promene raspoloženja, nesanica, kao i problemi sa pažnjom i pamćenjem.
- Iako deluju puni energije, mnogi pacijenti istovremeno osećaju iscrpljenost jer organizam radi ubrzano i troši više energije nego što uspeva da nadoknadi. Čak i nakon sna ili odmora, nemaju osećaj da su se zaista oporavili i povratili energiju - objašnjava dr Etlson.
Mogu li se simptomi povući?
Lečenje poremećaja štitaste žlezde uglavnom je usmereno na vraćanje hormona u normalne granice. Prema rečima stručnjaka, kod većine pacijenata to dovodi do poboljšanja koncentracije, pamćenja i raspoloženja.
- Većina ljudi oseti makar delimično poboljšanje fokusa, pamćenja i raspoloženja nakon regulisanja hormona. Ipak, deo pacijenata navodi da se nikada u potpunosti ne vrati na stanje koje je imao pre bolesti - kaže dr Etlson.
Naučnici poslednjih godina sve više istražuju vezu između štitaste žlezde i zdravlja mozga. Pojedina istraživanja ukazuju da dugotrajni i nedovoljno lečeni poremećaji funkcije štitaste žlezde mogu da budu povezani sa većim rizikom od kognitivnog propadanja u starijem životnom dobu.
Zbog toga stručnjaci savetuju da osobe koje primećuju upornu zaboravnost, probleme sa koncentracijom, izražene promene raspoloženja ili neobjašnjiv umor razgovaraju sa lekarom, jer uzrok ponekad može da bude upravo poremećaj rada štitaste žlezde.
Izvor: Brainandlife.org/Zdravlje.kurir.rs
