Virus mononukleoze ostaje u organizmu do kraja života: Zašto je mirovanje ključno za oporavak?

Infektivna mononukleoza je virusna infekcija koja izaziva uvećanje limfnih žlezda, povišenu temperaturu, upalu grla i često izražen umor. Najčešće se prenosi kontaktom sa zaraženom pljuvačkom, pa se zato popularno naziva i bolešću poljupca. Simptomi mogu da se jave tek četiri do šest nedelja nakon kontakta sa virusom. Mononukleoza je veoma zarazna bolest i često ju je teško sprečiti, jer neke osobe mogu biti nosioci virusa iako nemaju nikakve tegobe. Infektivnu mononukleozu izaziva Epstein-Barov virus. Blaži oblik bolesti može da izazove citomegalovirus, a oba virusa pripadaju porodici herpes virusa.

Čak i nakon povlačenja simptoma, Epstein-Barov virus ostaje neaktivan u grlu i krvnim ćelijama tokom čitavog života. Virus se povremeno može ponovo aktivirati u pljuvački ili krvi, ali najčešće ne izaziva simptome.

Koliko traje bolest i kako se ispoljava?

Bolest obično traje od jednog do dva meseca. Simptomi mogu da variraju od osobe do osobe, ali najčešće tegobe su povišena telesna temperatura, uvećane limfne žlezde na vratu, u pazušnim jamama i preponama, izražen umor i iscrpljenost, bol i upala grla, često sa belim naslagama u zadnjem delu grla.

Moguće je da dođe i do uvećanja slezine, glavobolje i bolova u telu, osipa, kao i problema sa jetrom, poput blage upale koja u retkim slučajevima može izazvati privremenu žuticu, odnosno žutu prebojenost kože i beonjača.

Nakon preležane mononukleoze virus ostaje u organizmu u neaktivnom stanju do kraja života. Većina ljudi ne oboli ponovo, osim u slučajevima kada je imuni sistem značajno oslabljen.

Lekar postavlja dijagnozu

Pošto simptomi mogu biti slični drugim zdravstvenim stanjima, neophodno je obratiti se lekaru radi postavljanja tačne dijagnoze.

Mononukleoza se dijagnostikuje na osnovu simptoma i laboratorijskih analiza krvi. Prisustvo određenih tipova belih krvnih zrnaca, takozvanih atipičnih limfocita, može da ukaže na mononukleozu.

Testom na specifična antitela na EBV utvrđuje se prisustvo antitela koja organizam stvara kao odgovor na Epstein-Barov virus ili citomegalovirus. Pozitivan heterofilni test antitela (Monospot test) može da ukaže na infektivnu mononukleozu. Ipak, test ponekad može dati lažno pozitivan ili lažno negativan rezultat.

Kako se leči mononukleoza?

Lečenje zavisi od simptoma, uzrasta pacijenta, opšteg zdravstvenog stanja i težine bolesti. Antivirusni lekovi i antibiotici ne pomažu organizmu da se brže oslobodi infekcije. Terapija se uglavnom zasniva na ublažavanju simptoma i odmoru kako bi imuni sistem mogao da se izbori sa virusom.

Savetuje se unos većih količina tečnosti, kao i uzimanje lekova za snižavanje temperature i ublažavanje bolova prema preporuci lekara ili uputstvu za upotrebu.

Tokom trajanja bolesti potrebno je izbegavati kontaktne sportske aktivnosti jer može doći do nehotičnog udarca ili pritiska na stomak i razvoja komplikacija ukoliko je slezina uvećana. Primena kortikosteroida savetuje se samo kada za to postoje jasne medicinske indikacije.

Kod infektivne mononukleoze kortikosteroidi se ne preporučuju rutinski svim pacijentima. Najčešće se koriste samo u posebnim situacijama, na primer kada su krajnici i grlo toliko otečeni da otežavaju disanje ili gutanje, kod ozbiljnih komplikacija bolesti ili u pojedinim slučajevima izraženog otoka limfnog tkiva.

Može li mononukleoza da se spreči?

Potpuna prevencija nije moguća. Ipak, preporučuje se izbegavanje ljubljenja, deljenja posuđa, pribora za jelo, čaša i ličnih predmeta sa osobom koja ima simptome infekcije.

Ukoliko se simptomi pogoršaju ili se pojave novi simptomi, potrebno je potražiti savet lekara. Kako bi se izbegle komplikacije, lekari savetuju higijensko-dijetetski režim koji podrazumeva apsolutno mirovanje. Izbegavaju se masna, pržena, pečena i začinjena jela, alkohol i gazirana pića. Neophodan je dovoljan unos tečnosti, uz češće i manje obroke.

Zašto se savetuje apsolutno mirovanje?

Pošteda od fizičkih aktivnosti je važna jer organizam tokom infekcije troši mnogo energije na borbu protiv virusa, a jedan od glavnih simptoma bolesti jeste izražen umor.

Dužina mirovanja zavisi od težine bolesti i nalaza lekara. Mnogi stručnjaci preporučuju najmanje tri do četiri nedelje bez intenzivnih fizičkih aktivnosti od početka simptoma, a kod osoba sa uvećanom slezinom i duže. Povratak sportu često zavisi od kliničkog pregleda i, po potrebi, ultrazvuka slezine.

Moguće komplikacije mononukleoze

Komplikacije su retke, ali moguće. U najtežim slučajevima može da dođe do pucanja slezine, upale bubrega, hemolitičke anemije, poremećaja nervnog sistema, uključujući encefalitis i meningitis. Moguće su i upala srčanog mišića, poremećaji srčanog ritma i opstrukcija gornjih disajnih puteva.

Izvor: hopkinsmedicine.org/ zdravlje. kurir.rs

Imate uvećanu slezinu? Evo kada je to bezopasan nalaz, a kada je hitan slučaj