Imate Hašimoto ili hipotireozu? Endokrinolog objašnjava zašto to nije ista dijagnoza
Problemi sa štitastom žlezdom spadaju među najčešće hormonske poremećaje, ali se termini koje lekari koriste često mešaju. Mnogi ljudi veruju da su Hašimoto tireoditis i hipotireoza isto stanje, međutim između njih postoji važna razlika, kaže endokrinolog dr Nandini Šankara Narajana.
Hipotireoza označava smanjenu funkciju štitaste žlezde, odnosno stanje u kojem ona ne proizvodi dovoljno hormona neophodnih za normalan rad organizma. Ovi hormoni utiču na metabolizam, nivo energije, rad srca i brojne druge funkcije. Kada ih nema dovoljno, mogu da se jave:
- umor
- neobjašnjivo povećanje telesne težine
- suva koža
- proređivanje kose
- zatvor
- pojačana osetljivost na hladnoću
- Do hipotireoze mogu da dovedu različiti uzroci, uključujući nedostatak joda, operativno uklanjanje štitaste žlezde ili zračenje vrata. Ipak, jedan od najčešćih uzroka jeste upravo Hašimoto tireoditis - navodi dr Narajana.
Hašimoto počinje napadom imunog sistema
Za razliku od hipotireoze, koja predstavlja poremećaj funkcije štitaste žlezde, Hašimoto je autoimuna bolest. Kod osoba sa ovim oboljenjem imunski sistem greškom prepoznaje štitastu žlezdu kao pretnju i stvara antitela koja je napadaju. Vremenom dolazi do upale i postepenog oštećenja tkiva, zbog čega žlezda sve teže proizvodi hormone.
- Hašimoto je autoimuna bolest kod koje imunski sistem napada štitastu žlezdu. Kako oštećenje napreduje, smanjuje se njena sposobnost da proizvodi hormone, pa većina obolelih vremenom razvije hipotireozu - naglašava dr Narajana.
Drugim rečima, hipotireoza je posledica nedovoljne proizvodnje hormona, dok je Hašimoto tireoditis jedan od mogućih uzroka koji do toga dovodi. Međutim, ne razviju svi pacijenti sa Hašimoto bolešću odmah i hipotireozu.
- Mnogi se iznenade kada saznaju da je moguće imati Hašimoto tireoditis, a da hormoni štitaste žlezde još uvek budu u granicama normale. U toj fazi krv može da pokaže prisustvo antitela koja napadaju štitastu žlezdu, iako njena funkcija još nije značajno narušena - ističe doktorka.
Koje analize pomažu u postavljanju dijagnoze?
Dijagnoza hipotireoze postavlja se analizom hormona štitaste žlezde (FT3 i FT4) i TSH-a, hormona koji reguliše njen rad. Kada se sumnja na Hašimoto tireoditis, lekar obično traži i određivanje specifičnih antitela, pre svega antitela na tireoidnu peroksidazu (anti-TPO), koja mogu da potvrde autoimunu prirodu bolesti.
Kada je potrebno lečenje?
Lečenje zavisi od toga da li je funkcija štitaste žlezde već oslabljena. Hipotireoza se najčešće leči nadoknadom hormona u obliku tableta.
- Kod osoba sa Hašimoto tireoditis koje još nemaju poremećaj funkcije žlezde, terapija nije uvek odmah potrebna, već se stanje prati redovnim kontrolama. Iako se često pominju zajedno, Hašimoto i hipotireoza nisu sinonimi. Razumevanje te razlike može da olakša tumačenje nalaza i praćenje bolesti - poručuje dr Narajana.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs
