Od proširenih vena do otvorenih rana: Dermatolog objašnjava kako da sprečimo deformaciju nogu
Stazni dermatitis je upala kože izazvana lošom venskom cirkulacijom, uglavnom donjih ekstremiteta, posebno potkolenica i stopala. Reč je o hroničnom oboljenju, doživotnoj bolesti, koja može dobro da se kontroliše. Problem je što nekada, zbog hroničnog otoka i otvrdnuća kože (lipodermatosclerosis), potkolenica može da bude deformisana i izgleda kao „obrnuta flaša“. Dermatolozi napominju da ovo oboljenje nije zarazno.
U početku sve liči na iritaciju, blagi osip
Stazni dermatitis čest je kod pacijenata sa proširenim venama koji predugo sede ili stoje u mestu. Lekari objašnjavaju da je prepoznavanje prvih simptoma važno, jer se tada oboljenje najlakše drži pod kontrolom i sprečavaju komplikacije.
- Prvi znaci su blago crvenilo oko članka. Sve može da izgleda kao iritacija ili osip praćen svrabom, otokom (edem), posebno u večernjim satima, sa osećajem težine u nogama. U toj fazi bitno je reagovati, jer crvenilo potom poprima tamniju boju, koža se zadebljava. Pacijenti se češu, stvaraju se plikovi, dolazi do curenja tečnosti, krasta, a kasnije i otvaranja rana koje teško zarastaju (ulkusi), kao najteža forma venske insuficijencije - objašnjava za Zdravlje Kurir.rsdermatovenerologdr Jasmina Ljubenović iz Čačka.
Zašto se javlja stazni dermatitis?
Dr Ljubenović napominje da su proširene vene i problemi sa cirkulacijom osnovni uzrok nastanka staznog dermatitisa.
- Zastoj venske krvi, to jest slabo vraćanje krvi ka srcu, nastaje zbog slabosti venskih zalistaka. Krv se zadržava u nogama, tečnost izlazi u tkivo, a koža postaje upaljena i oštećena. U početnoj fazi, kada imamo samo crvenilo, perutanje i svrab, stazni dermatitis može da liči na druge dermatoze poput gljivične infekcije ili alergijskog kontaktnog dermatitisa. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i procene uzroka problema sa venama, a ne samo kože. Dermatolog sarađuje sa vaskularnim hirurgom, koji radi dopler krvnih sudova, odnosno proverava se protok kroz vene, rad zalistaka i otkriva venska insuficijencija kao glavni uzrok. Dodatne analize, kao što je bris kože, rade se ako postoji sumnja na bakterijsku infekciju - kaže dr Ljubenović.
Kako dolazi do komplikacija?
Greške u nezi nogu kod staznog dermatitisa su česte i upravo one dovode do pogoršanja, objašnjava doktorka.
- Prva greška je ignorisanje osnovnog uzroka, problema sa venama. Pojedini pacijenti se leče samoinicijativno raznim melemima, agresivnim kremama, alkoholnim rastvorima i nekontrolisanom upotrebom jakih kortikosteroidnih krema. Do problema dolazi i zbog neredovnog nošenja kompresivnih čarapa (pogrešna veličina i jačina). Nisam pristalica biljnih preparata, jer se oni ne smeju primenjivati na otvorene rane, a u ovakvim okolnostima, zbog osetljivosti kože, moguće je da dođe do dodatnih alergijskih reakcija. Što se tiče morske slane vode, savetuje se oprez. More može pomoći pacijentima u početnim fazama bolesti, kada nema rana, jer plivanje poboljšava cirkulaciju - kaže dr Jasmina Ljubenović.
Nema samostalnog lečenja
Lečenje staznog dermatitisa zavisi od stadijuma bolesti. Dr Ljubenović ističe značaj individualnog pristupa svakom pacijentu.
- Koriste se antihistaminici da ublaže svrab, kratkotrajno kortikosteroidne kreme, a po potrebi i antibiotska terapija radi lečenja bakterijske infekcije. Veoma je važno da osnovno lečenje bude usmereno na rešavanje problema venske insuficijencije. Vaskularni hirurg određuje da li je potrebno nošenje kompresivnih čarapa ili operativno lečenje. Savet za pacijente je da nema samostalnog lečenja, jer to može dovesti samo do pogoršanja kliničke slike - navodi dr Ljubenović.
Kretanje, kompresija, podizanje nogu, nega kože, kontrole
Dr Ljubenović ističe da je prevencija ključna kod staznog dermatitisa.
- Kada dugo sedite ili stojite, potrebno je da se povremeno prošetate, radite jednostavne vežbe podizanja na prste i kruženja stopalima. Ne treba dugo stajati u istom položaju, već ga menjati. Kod kuće je važna elevacija, odnosno podizanje nogu iznad nivoa srca, kako bi se venski sistem spontano praznio. Preporučuje se hidratacija kože po savetu dermatologa. Treba izbegavati sve vidove toplote, kao što su vruće kupke i saune, koje šire vene i usporavaju protok. Vaskularni hirurg određuje odgovarajuće kompresivne čarape (veličinu i jačinu pritiska). Savet je: kretanje, kompresija, podizanje nogu, nega kože i redovne kontrole kod dermatologa i vaskularnog hirurga - zaključuje dr Ljubenović.
