Kada glavobolja signalizira tumor mozga: Neurohirurg otkriva ključne znake
Glavobolje su jedna od najčešćih zdravstvenih tegoba i najčešće su povezane sa stresom, nedostatkom sna, dehidratacijom ili životnim navikama. Međutim, iako tumori mozga nisu čest uzrok glavobolje, određeni simptomi ne bi trebalo da se ignorišu. Prema Američkom udruženju za tumore mozga, mogu se javiti u svim uzrastima i često daju nespecifične simptome u početku.
Kako objašnjava dr Gaurav Tjagi, viši konsultant neurohirurgije u bolnici Indraprastha Apollo u Nju Delhiju, tumori mozga su među stanjima koja najčešće dovode pacijente kod neurohirurga. Problem je što se simptomi razvijaju sporo i lako se pripisuju umoru, stresu ili starenju, što često odlaže dijagnozu.
Kada glavobolja postaje zabrinjavajuća?
Posebnu pažnju treba obratiti na glavobolje koje se vremenom pogoršavaju, javljaju se ujutru ili uz povraćanje, pojačavaju pri naporu, kašljanju ili saginjanju, kao i one koje su praćene smetnjama vida, govora, ravnoteže, slabošću ili napadima. Takođe, nova i neuobičajena glavobolja nakon 50. godine ili kod osoba sa istorijom raka može biti znak za uzbunu.
Dr Tjagi ističe da i suptilni simptomi poput promena ličnosti, problema sa pamćenjem, koncentracijom ili prvog epileptičnog napada u odraslom dobu mogu ukazivati na ozbiljno neurološko stanje.
Nisu svi tumori mozga kancerogeni
Tumori mozga mogu biti benigni ili maligni. Neki rastu sporo i zahtevaju samo praćenje, dok drugi zahtevaju aktivno lečenje. Mogu nastati u mozgu ili biti posledica širenja raka iz drugih organa. Faktori rizika uključuju genetske sindrome, prethodno zračenje i istoriju malignih bolesti.
Magnetna rezonanca (MRI) ostaje ključna metoda za dijagnostiku.
Savremeno lečenje tumora mozga
Danas je terapija znatno personalizovanija. Hirurgija ostaje važna, ali se sve češće kombinuje sa stereotaksičnom radiohirurgijom, radioterapijom, hemoterapijom, ciljanim terapijama i aktivnim praćenjem kod niskorizičnih tumora.
Molekularna dijagnostika dodatno pomaže u izboru najefikasnije terapije za svakog pacijenta.
Kvalitet života kao cilj terapije
Savremeno lečenje ne fokusira se samo na preživljavanje, već i na očuvanje funkcionalnosti i kvaliteta života.
Rehabilitacija i personalizovani pristupi omogućavaju mnogim pacijentima povratak svakodnevnim aktivnostima, dok neinvazivne metode dodatno šire mogućnosti lečenja.
Izvor: healthshots.com/Zdravlje.Kurir.rs
