Nije samo pušački kašalj: Pulmolog otkriva kako na vreme prepoznati HOBP
Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) razvija se postepeno, zbog čega mnogi prve simptome dugo ne prepoznaju.
Uporan kašalj često smatraju posledicom pušenja, a nedostatak vazduha pripisuju godinama ili slabijoj kondiciji, pa bolest neretko ostaje neotkrivena sve dok tegobe ne počnu ozbiljnije da ometaju svakodnevne aktivnosti.
- Ljudi često misle da su samo ostarili, da nisu dovoljno fizički aktivni ili da su podložniji infekcijama. Na taj način objašnjavaju simptome i odlažu odlazak lekaru - kaže dr Džesika Mekkenon, pulmolog iz Opšte bolnice Masačusets i saradnik Medicinskog fakulteta Harvard.
Prema njenim rečima, svaki novonastali ili postepeno pogoršavajući nedostatak vazduha pri naporu, posebno kod pušača, bivših pušača i osoba koje su godinama bile izložene duvanskom dimu, zagađenom vazduhu ili hemikalijama, može da bude znak HOBP-a.
Šta je HOBP?
HOBP je hronična bolest pluća koja otežava protok vazduha kroz disajne puteve i otežava disanje. Obuhvata dve najčešće forme bolesti - hronični bronhitis i emfizem. Karakterišu je promene na disajnim putevima i plućnim alveolama, odnosno sitnim vazdušnim kesicama u plućima.
Bolest je jedan od vodećih uzroka smrti u svetu.
Simptomi koji se lako previde
Pored kratkog daha, upornog kašlja i umora, na HOBP mogu da ukazuju i:
- pojačano stvaranje sluzi i iskašljavanje
povremeno šištanje ili sviranje u grudima
osećaj stezanja u grudima
sporiji oporavak nakon respiratornih infekcija
potreba da zastanete tokom aktivnosti kako biste došli do daha
- Kod nekih osoba simptomi se povremeno pogoršavaju, a zatim privremeno popuštaju. Ova pogoršanja nazivaju se egzacerbacijama i karakteristična su za tok bolesti - navodi pulmolog.
Kako se postavlja dijagnoza?
Dijagnoza se najčešće potvrđuje spirometrijom, jednostavnim testom kojim se meri količina vazduha koju osoba može da izdahne i brzina izdisaja.
Test se obično radi pre i nakon primene bronhodilatatora, leka koji širi disajne puteve.
- Bez spirometrije nije moguće sa sigurnošću potvrditi da je reč o HOBP-u - ističe dr Mekkenon.
Iako ne može da se izleči, rano otkrivanje bolesti omogućava pravovremeno lečenje koje može da ublaži simptome, smanji broj pogoršanja i uspori napredovanje bolesti. Terapija najčešće uključuje inhalacione lekove, a važni su i prestanak pušenja, plućna rehabilitacija i redovna vakcinacija.
HOBP ne pogađa samo pušače
Pušenje je najvažniji faktor rizika, ali HOBP može da se razvije i kod osoba koje nikada nisu pušile. Rizik povećavaju dugotrajna izloženost zagađenom vazduhu, hemikalijama i prašini na radnom mestu, kao i višegodišnje izlaganje duvanskom dimu iz okoline.
Novo istraživanje objavljeno u junu 2026. godine pokazalo je da izloženost duvanskom dimu tokom detinjstva, pa čak i tokom trudnoće, povećava rizik od razvoja HOBP-a u odraslom dobu.
Sve značajniji faktor rizika predstavlja i dugotrajna izloženost dimu nastalom sagorevanjem drveta, uglja, biljnih ostataka ili životinjskog otpada koji se koriste kao gorivo.
- Često viđamo pacijente koji su odrasli u ruralnim sredinama i godinama bili izloženi dimu od loženja. To je značajan faktor rizika nezavisno od pušenja, a kombinacija pušenja i izloženosti takvom dimu dodatno povećava verovatnoću razvoja HOBP-a - upozorava dr Mekkenon.
Izvor: Health.harvard.edu/Zdravlje.kurir.rs
