Jetra je organ koji se najbolje regeneriše: Evo kada može da se obnovi, a kada dolazi do trajnog oštećenja
Jetra je jedini unutrašnji organ sa izraženom sposobnošću regeneracije, ali njen oporavak zavisi od uzroka i težine oštećenja – od potpunog zarastanja do trajnih promena poput ciroze.
Jetra je jedan od najznačajnijih organa u ljudskom telu, prvenstveno zbog svoje sposobnosti da se regeneriše nakon oštećenja. Kratak odgovor na pitanje „Da li se jetra regeneriše?“ je: da, u velikoj meri. Međutim, brzina i obim oporavka zavise od nekoliko faktora, uključujući vrstu i trajanje oštećenja, vaše opšte zdravstveno stanje i vaš način života.
Regenerativni potencijal jetre smatra se jednom od njenih najvažnijih karakteristika. Međutim, ovaj proces nije isti u svim situacijama. Varira u zavisnosti od uzroka oštećenja – na primer, alkohol, ciroza ili nakon hirurškog uklanjanja dela jetre ili donacije.
Od masne jetre do ciroze
Konzumiranje alkohola ima direktan uticaj na jetru. Ona razgrađuje alkohol i pretvara ga u manje štetne supstance, ali dugotrajna i prekomerna konzumacija može dovesti do ozbiljnih oštećenja.
U ranim fazama može se razviti masna bolest jetre, poznata i kao metabolički povezani steatohepatitis (MASH), ranije poznata kao alkoholna masna bolest jetre. U ovoj fazi mast se akumulira u ćelijama jetre, ali uz promene načina života – prvenstveno prestanak konzumiranja alkohola i poboljšanje ishrane – jetra se često može potpuno oporaviti. Istraživanja pokazuju da se rani MASH može značajno preokrenuti u roku od samo nekoliko nedelja apstinencije.
Ako se konzumiranje alkohola nastavi, može doći do alkoholnog hepatitisa, odnosno upale jetre. U ovoj fazi regeneracija je još uvek moguća, ali zavisi od težine oštećenja i blagovremenog lečenja i prestanka konzumiranja alkohola.
Najteži oblik oštećenja je ciroza. Nastaje kao rezultat dugotrajnog oštećenja i karakteriše se formiranjem ožiljnog tkiva koje zamenjuje zdrave ćelije jetre. U ovoj fazi sposobnost regeneracije je značajno smanjena, a promene mogu biti delimično ili potpuno nepovratne.
Kada se regeneracija značajno usporava
Ciroza je poslednja faza brojnih hroničnih bolesti jetre, uključujući alkoholnu bolest jetre, virusni hepatitis i metaboličku masnu bolest jetre (MASLD, ranije nealkoholna masna bolest jetre).
Ožiljno tkivo remeti normalnu strukturu jetre i pogoršava protok krvi i funkciju. Iako se funkcija jetre može poboljšati u određenim slučajevima – na primer, gubitkom težine, pravilnom ishranom ili terapijom hepatitisa – mogućnost istinske regeneracije se smanjuje kako bolest napreduje.
U uznapredovalim slučajevima, jedina efikasna opcija može biti transplantacija jetre. Nakon transplantacije, nova, zdrava jetra ponovo stiče sposobnost regeneracije.
Donacija jetre
Jetra je jedini unutrašnji organ koji se može značajno regenerisati nakon delimičnog uklanjanja. Kod živih donora, nakon što se deo jetre donira, preostali deo može ponovo porasti skoro do svoje prvobitne veličine.
Ovaj proces se zasniva na deobi hepatocita, glavnih ćelija jetre, koje reaguju na gubitak tkiva ubrzavanjem proliferacije. Većina donora se uspešno oporavlja, uz redovno medicinsko praćenje kako bi se sprečile moguće komplikacije poput infekcija. Zbog ovih svojstava, donacija žive jetre smatra se bezbednim postupkom i za donora i za primaoca.
Šta utiče na sposobnost jetre da se regeneriše?
Iako je jetra izuzetno otporna i prilagodljiva, nekoliko faktora može značajno uticati na njenu sposobnost oporavka:
Zato je izuzetno važno redovno pratiti svoje zdravlje i slediti preporuke lekara.
Koliko brzo se jetra može regenerisati?
Vreme potrebno za regeneraciju jetre zavisi od vrste oštećenja i individualnih karakteristika organizma.
Nakon prestanka konzumiranja alkohola, poboljšanja se mogu videti u roku od nekoliko nedelja. U slučaju masne jetre, oporavak može biti značajan u roku od mesec dana, dok je za inflamatorne promene potrebno duže vreme.
Nakon operacije ili doniranja dela jetre, regeneracija preostalog tkiva obično traje između 8 i 12 nedelja, mada se ovaj period može razlikovati od osobe do osobe.
Tok oporavka od ciroze je veoma nepredvidiv. Iako se funkcija jetre može delimično poboljšati lečenjem i promenama načina života, potpuna regeneracija generalno nije moguća u uznapredovalim fazama.
Kako se jetra zapravo regeneriše?
Jetra se sastoji od nekoliko tipova ćelija, od kojih su najvažnije hepatociti i holangiociti.
Hepatociti su glavne funkcionalne ćelije jetre koje učestvuju u detoksikaciji i metabolizmu, dok holangiociti oblažu žučne kanale i učestvuju u transportu žuči.
U slučaju oštećenja, ove ćelije učestvuju u koordiniranom procesu popravke – hepatociti regenerišu tkivo jetre, a holangiociti regenerišu žučne kanale. Zanimljivo je da se, ako je potrebno, određene ćelije mogu „transformisati“ da bi zamenile funkciju druge vrste ćelija, čime se dodatno obezbeđuje kontinuitet funkcije jetre.
Kako održati zdravlje jetre?
Održavanje zdravlja jetre je ključno za njenu regenerativnu sposobnost:
- ograničiti unos alkohola ili ga potpuno izbeći kod osoba koje su u riziku
- ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama i nemasnim proteinima
- redovna fizička aktivnost (najmanje 150 minuta nedeljno umerenog intenziteta)
- izbegavanje toksina i oprez pri upotrebi hemikalija
- kontrola hroničnih bolesti kao što su dijabetes i hipertenzija
- redovni lekarski pregledi i laboratorijski testovi.
Izvor: Ordinacija.vecernji.hr/Zdravlje.Kurir.rs
