Hrana vam zastaje u grudima? Nije uvek kriv refluks, uzrok može da bude ahalazija
Hrana koja zastaje u grudima, otežano gutanje i potreba da se svaki zalogaj "pogura" vodom često se pripisuju refluksu ili drugim probavnim tegobama. Međutim, iza ovih simptoma može da se krije ahalazija - retko oboljenje jednjaka zbog kojeg hrana otežano prolazi u želudac.
Jednjak nije samo cev koja prenosi hranu. Njegovi mišići ritmičnim pokretima guraju zalogaj prema želucu, dok se mišić na njegovom donjem kraju, donji ezofagealni sfinkter, pri gutanju opušta kako bi hrana mogla da prođe. Kod ahalazije taj mehanizam ne funkcioniše kako treba. Pokreti jednjaka postaju oslabljeni, a sfinkter ostaje stegnut, pa se hrana zadržava u jednjaku.
Tačan uzrok bolesti nije poznat, ali se smatra da nastaje zbog oštećenja nervnih ćelija koje kontrolišu pokrete jednjaka. Najčešće se javlja između 25. i 60. godine života.
Simptomi se razvijaju postepeno
Tegobe obično nastaju polako i mogu da se pogoršavaju godinama. U početku se otežano gutanje javlja uglavnom pri uzimanju čvrste hrane, dok kasnije problem mogu da predstavljaju i tečnosti. Pored otežanog gutanja, mogu da se jave:
- osećaj da hrana zastaje iza grudne kosti
- vraćanje nesvarene hrane
- bol ili pritisak u grudima posle obroka
- otežano podrigivanje i gubitak telesne težine
Kod nekih osoba hrana se vraća kada legnu, što može da izazove kašalj ili gušenje u toku noći, opominju stručnjaci sa Univerziteta Harvard.
Kako se postavlja dijagnoza?
Ako lekar posumnja na ahalaziju, može da preporuči rendgensko snimanje jednjaka sa barijumom, koje pokazuje kako hrana prolazi kroz jednjak. Obično se radi i gastroskopija kako bi se isključila druga oboljenja.
Najvažniji pregled je manometrija jednjaka. Tokom ovog ispitivanja meri se pritisak u jednjaku i rad donjeg ezofagealnog sfinktera, što omogućava potvrdu dijagnoze.
Lečenje može da ublaži tegobe
Bez lečenja ahalazija postepeno napreduje, ali savremene metode mogu značajno da olakšaju gutanje i poboljšaju kvalitet života.
Najčešće se primenjuje širenje sfinktera balonom ili operacija kojom se smanjuje njegov pritisak. Kod pojedinih pacijenata koriste se i injekcije botulinum toksina (botoksa), dok lekovi danas imaju ograničenu ulogu.
Iako ne postoji način da se bolest trajno spreči ili izleči, odgovarajuće lečenje kod većine pacijenata uspešno ublažava simptome. Međutim, tegobe mogu ponovo da se jave posle više godina, pa je nekada potrebno ponoviti terapiju.
Ako se jave otežano gutanje, neobjašnjiv gubitak telesne težine ili učestalo vraćanje hrane, pregled gastroenterologa ne bi trebalo odlagati.
Izvor: Health.harvard.edu/Zdravlje.kurir.rs
