Da li začepljene arterije mogu da se očiste? Kardiolog otkriva šta usporava aterosklerozu
Da li začepljene arterije mogu da se "očiste" bez operacije? Ovo pitanje često postavljaju ljudi kojima je tokom pregleda otkrivena ateroskleroza, odnosno nakupljanje masnih naslaga na zidovima krvnih sudova. Iako se bolest ne može potpuno preokrenuti prirodnim putem, stručnjaci objašnjavaju koliko promene životnih navika i savremeno lečenje mogu da utiču na tok bolesti.
- Arterije prenose krv bogatu kiseonikom do svih organa. Kada se na njihovim zidovima godinama talože holesterol, masti, kalcijum i druge materije, nastaje plak koji sužava krvne sudove i otežava protok krvi. Ateroskleroza često dugo ne izaziva nikakve tegobe, pa se kod mnogih ljudi otkrije tek tokom rutinskog kardiološkog pregleda - kaže kardiolog dr Dibanšu Gupta.
Prema njegovim rečima, cilj lečenja nije potpuno uklanjanje naslaga, već njihova stabilizacija i sprečavanje daljeg sužavanja krvnih sudova.
- Kada plak zahvati arterije koje hrane srce, povećava se rizik od koronarne bolesti i infarkta. Ako su pogođene arterije koje vode ka mozgu, raste opasnost od moždanog udara, dok suženje krvnih sudova nogu može da dovede do periferne arterijske bolesti - navodi doktor.
Na razvoj ateroskleroze utiču brojni faktori rizika, među kojima su povišen LDL ("loš") holesterol, nizak HDL ("dobar") holesterol, dijabetes ili dugotrajno povišen šećer u krvi, visok krvni pritisak i pušenje.
Šta može da pomogne?
Lečenje se prilagođava svakom pacijentu. Najčešće uključuje lekove za snižavanje LDL holesterola, a po potrebi i terapiju za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka.
- Jednako važnu ulogu imaju promene životnih navika. Preporučuje se ishrana bogatu povrćem, voćem, integralnim žitaricama i drugim biljnim namirnicama, uz ograničavanje zasićenih i trans masti, pržene hrane i prerađenih proizvoda. Korisne mogu da budu i namirnice bogate omega-3 masnim kiselinama, poput masne ribe, lanenog i čia semena, kao i veći unos rastvorljivih vlakana - sugeriše doktor.
Preporučuje se najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno, poput brzog hodanja, vožnje bicikla ili plivanja, uz prethodnu konsultaciju sa lekarom kod osoba koje već imaju srčane ili vaskularne bolesti. Održavanje zdrave telesne težine i smanjenje stresa takođe mogu da doprinesu boljem zdravlju krvnih sudova.
- Ipak, kalcifikovane naslage uglavnom ne mogu ukloniti promenom načina života. Kod izraženih suženja arterija često su neophodni intenzivnije lečenje, a ponekad i intervencije poput ugradnje stenta ili hirurškog zahvata - poručuje dr Gupta.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs
