Da li stres pokreće autoimune bolesti? Evo šta otkrivaju najnovija istraživanja
Autoimune bolesti nastaju kada imuni sistem pogrešno identifikuje zdrave ćelije, tkiva ili organe kao strana tela, a zatim ih napada. Najčešća autoimuna stanja su psorijaza, celijakija, reumatoidni artritis i multipla skleroza, da nabrojimo samo neka. Iako su autoimune bolesti uglavnom uzrokovane genetskom predispozicijom, toksini iz okoline, pol, hormonska disregulacija i određene infekcije takođe su potencijalni faktori rizika.
Međutim, nekoliko studija je takođe utvrdilo vezu između stresa i autoimunih stanja, što zahteva širu diskusiju.
Može li stres izazvati autoimune bolesti?
- Ovo je pitanje koje pacijenti često postavljaju u klinici, a iskren odgovor je da stres ne izaziva direktno autoimune bolesti, ali može delovati kao značajan okidač ili otežavajući faktor. Hronični stres podiže kortizol i remeti osetljivu ravnotežu imunog sistema, potencijalno otkrivajući genetsku predispoziciju koja bi inače mogla ostati uspavana - deli dr Tušar Tajal, pomoćnik direktora za internu medicinu, bolnica CK Birla, Gurugram.
Kako stres utiče na nivoe upale
Kada smo pod stresom, mozak aktivira reakciju „bori se ili beži“ i oslobađa hormone kortizol i adrenalin. Ovaj proces se dešava kad god telo oseti stres. Vremenom, imuni sistem postaje otporan, što dovodi do upale.
Prema jednoj studiji objavljenoj u Međunarodnom časopisu za molekularne nauke, kada se osećamo pod stresom, aktivira se hipotalamus-hipofizno-nadbubrežna (HPA) osa, što podstiče oslobađanje kortizola.
Kortizol smanjuje upalu, ali kada ste pod stalnim stresom, telo postaje otporno na kortizol i ignoriše antiinflamatorne signale.
Pošto je regulatorni mehanizam prekinut, dolazi do prekomerne proizvodnje citokina. Imune ćelije tada prekomerno proizvode proinflamatorne citokine koji pokreću sistemsku upalu.
Može li hronični stres aktivirati autoimune odgovore?
Hronični stres remeti imunološku regulaciju, što aktivira autoimuni odgovor kod ranjivih ljudi. Najčešća autoimuna stanja povezana sa stresom su lupus i reumatoidni artritis. Očekuje se da će ljudi koji već imaju autoimuno oboljenje doživeti pogoršanja usled stresa.
Prema studiji objavljenoj u časopisu Autoimmunity Reviews, oko 80% autoimunih pacijenata priznaje da je doživelo neuobičajene epizode emocionalnog stresa pre nego što im je dijagnostikovana autoimuna bolest.
Još jedna studija objavljena u časopisu JAMA Network pokazuje da ljudi sa poremećajima povezanim sa stresom, kao što su hronična anksioznost ili posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), imaju 58% veći rizik od razvoja autoimunih bolesti.
Uloga mentalnog zdravlja u lečenju autoimunih bolesti
Prema rečima dr Tajala, mentalno zdravlje igra ključnu ulogu u lečenju autoimunih bolesti. Kao što je ranije pomenuto, neuroinflamacija izazvana hroničnim stresom može pogoršati imunološku disfunkciju. Zato je, kako bi se kontrolisala pogoršanja bolesti, važan integrisani pristup.
Slično tome, ljudi koji žive sa autoimunim stanjem skloni su emocionalnoj iscrpljenosti. Vrlo je verovatno da će doživeti iscrpljenost, „moždanu maglu“ i neobjašnjivu tugu zbog pogoršanja bolesti.
Tehnike upravljanja stresom kod autoimunih pacijenata
Ljudi koji imaju postojeće autoimuno stanje ili su u riziku treba da uvedu određene promene načina života kako bi ublažili stres i lakše upravljali pogoršanjima. Evo nekih mera koje mogu biti efikasne:
- Radite vežbe disanja svakodnevno: Jedna od najefikasnijih tehnika za ublažavanje stresa jesu vežbe disanja. One smanjuju stres i usporavaju rad srca.
- Obavljajte fizičke vežbe niskog intenziteta: Dokazano je da fizička aktivnost smanjuje nivo stresa. Najbolje aktivnosti uključuju hodanje, jogu, plivanje i bavljenje sportom.
- Vežbajte meditaciju: Već 15 minuta svesne meditacije dnevno može značajno smanjiti stres i inflamatorne markere kod autoimunih pacijenata.
- Poboljšajte higijenu sna: Miran i kvalitetan san neophodan je za regulaciju imunog sistema. Osetljive osobe trebalo bi da spavaju 7–8 sati u kontinuitetu.
Autoimune bolesti mogu značajno uticati na kvalitet života. Stres nije dobar ni za koga, a posebno ne za osobe sa autoimunim bolestima. Hronični stres i anksioznost mogu izazvati pogoršanja, što može otežati svakodnevno funkcionisanje. Ako imate autoimunu bolest, razgovarajte sa svojim lekarom o tehnikama za ublažavanje stresa kako biste lakše upravljali svojim stanjem.
Izvor: onlymyhealth.com/Zdravlje.Kurir.rs
