Nije imao bolove ni žuticu: Lekari upozoravaju da novootkriven dijabetes posle 50. može biti prvi znak raka pankreasa
Bob Aronson je imao samo 54 godine i, prema rečima svog sina Toma, bio je „izuzetno zdrav“.
- Zato je svima bilo zaista iznenađujuće kada je otišao na godišnji rutinski pregled očiju i kada je njegov oftalmolog posumnjao na dijabetes - prisetio se Tom.
Kada mu je dijagnoza dijabetesa potvrđena, Bob se vratio svojoj normalnoj rutini, uz dodatne svakodnevne provere šećera u krvi. Ali samo godinu dana nakon te posete oftalmologu, dobio je dijagnozu metastatskog raka pankreasa. Umro je devet meseci kasnije.
Otprilike u vreme kada je Bobu dijagnostikovan rak, 2005. godine, Tom je slučajno čuo neke od njegovih lekara kako pominju sve veću sumnju u moguću vezu između novodijagnoze dijabetesa, ponekad nazvanog novootkriveni dijabetes, i raka pankreasa. Drugim rečima, u retkim slučajevima, dijabetes može zapravo biti uzrokovan tumorom u pankreasu.
Iako porodica Aronson ne može da zna da li je Bobov dijabetes uzrokovan njegovim tumorom, „uvek ćemo se pitati šta bi se desilo da je mogao da bude testiran na rak pankreasa čim se javio sa dijabetesom, rekao je Tom.
Gomilaju se dokazi koji potvrđuju ovu vezu
Tokom poslednjih nekoliko godina, gomilaju se dokazi koji podržavaju vezu između novootkrivenog dijabetesa i raka pankreasa. A nada porodice Aronson sve je bliža stvarnosti...
Nekoliko velikih studija koje podržava NCI testiraju načine da se identifikuju ljudi čiji bi dijabetes mogao biti znak mnogo smrtonosnijeg problema. Istraživanje je deo većih tekućih napora usmerenih na pronalaženje načina za rano otkrivanje raka pankreasa, kada lečenje može biti efikasnije.
- Postignut je veliki napredak u poslednjih pet godina. Nismo još uvek stigli do tačke gde postoji test u klinici koji možete naručiti, ali se sve više približavamo - rekao je dr Brajan Volpin, magistar javnog zdravlja, koji vodi program ranog otkrivanja raka pankreasa u Institutu za rak Dana-Farber.
Rizik kao dvosmerna ulica
Iako je rak pankreasa tek 11. najčešći rak u Sjedinjenim Državama, on je 3. vodeći uzrok smrti od raka. Za razliku od raka dojke, kolorektalnog raka i raka pluća, ne postoji skrining test za njegovo rano otkrivanje.
U više od 80% slučajeva, ljudima se ne dijagnostikuje rak pankreasa sve dok ne zahvati obližnja tkiva ili se proširi na druge organe. I, ukupno, samo oko 10% ljudi sa rakom pankreasa biće živo 5 godina nakon dijagnoze. Ali oko 40% ljudi kojima je dijagnostikovan pre nego što se rak proširio van pankreasa biće živo nakon 5 godina, što ističe važnost ranog otkrivanja.
Važan zadatak pankreasa je proizvodnja insulina.
Ovaj hormon kontroliše količinu šećera u krvi tako što ga premešta u ćelije, gde ga telo može koristiti za energiju. Kod dijabetesa tipa 1, koji je relativno redak, imuni sistem napada i uništava ćelije u pankreasu koje proizvode insulin.
Dijabetes tipa 2, koji pogađa skoro 10% populacije SAD, obično je rezultat toga što telo nije u stanju da pravilno koristi insulin koji proizvodi. 45 godina ili više, porodična istorija dijabetesa ili prekomerna težina su faktori rizika za razvoj dijabetesa tipa 2.
Fizička neaktivnost, rasa i određeni zdravstveni problemi poput visokog krvnog pritiska takođe utiču na verovatnoću razvoja dijabetesa tipa 2.
Pankreatogeni dijabetes ili dijabetes tipa 3c
- A dugotrajan život sa dijabetesom je poznati faktor rizika za rak pankreasa - rekla je dr V. Vendi Setiavan sa Univerziteta Južne Kalifornije, koja je vodila dugoročne studije o riziku od raka pankreasa u različitim populacijama.
Razlozi, kaže, nisu potpuno jasni, ali neki od predloženih mehanizama uključuju više od normalnih nivoa insulina koji cirkuliše u krvi, visok šećer u krvi i dugotrajnu upalu uzrokovanu dijabetesom tipa 2, objasnila je.
Ali kod nekih ljudi, dijabetes se može brzo razviti zbog problema u pankreasu, umesto da dijabetes dugoročno ošteti pankreas. Ovi problemi mogu uključivati hroničnu upalu pankreasa, cističnu fibrozu i rak pankreasa.
- Sve što ošteti vaš pankreas može uzrokovati da ne proizvodi dovoljno insulina - rekao je dr Setiavan. Rezultat ovog oštećenja može biti retka vrsta dijabetesa koja se ponekad naziva pankreatogeni dijabetes ili dijabetes tipa 3c.
- Ovaj tip dijabetesa je veoma redak - objasnila je dr Anirban Maitra sa Univerziteta u Teksasu, MD Anderson Cancer Center i naglasila:
- U ogromnoj većini – više od 99% – novih slučajeva dijabetesa, to je samo običan dijabetes tipa 2“, objasnila je dr Maitra. Ali preostalih 1% sa pankreatogenim dijabetesom ima rizik da je njihov dijabetes uzrokovan rakom pankreasa.
Iako zastrašujući, ovaj poslednji scenario je redak — procene su da je manje od 1 od 100 slučajeva novootkrivenog dijabetesa uzrokovano rakom. A oko 1 od 4 osobe kojima je dijagnostikovan rak pankreasa prvobitno je dijagnostikovan dijabetes.
- Pa kako da izdvojimo tu malu, malu podskupinu ljudi sa pankreatogenim dijabetesom, koji u nekim slučajevima može biti uzrokovan rakom - upitao je dr Maitra.
Pronalaženje onih koji su izloženi najvećem riziku
Trenutno ne postoji dobar odgovor na to pitanje. Slanje svake osobe sa novootkrivenim dijabetesom na slikovne testove pankreasa rezultiralo bi previše nepotrebnim naknadnim hirurškim procedurama — kada se ispostavi da abnormalnosti primećene na snimcima nisu rak — što bi potencijalno moglo da nanese više štete nego koristi, objasnio je dr Sureš Čari.
Da bi pomogli u pronalaženju ovih retkih pacijenata sa pankreatogenim dijabetesom, a istovremeno ograničili štetne efekte, uključujući nepotrebne operacije i strah izazvan podvrgavanjem dijagnostičkim procedurama , dr Čari i dr Maitra vode nacionalni projekat, koji finansiraju NCI i Nacionalni institut za dijabetes i digestivne i bubrežne bolesti, pod nazivom Studija novog početka dijabetesa (NOD) .
Projekat, koji je u procesu uključivanja 10.000 ljudi sa novootkrivenim dijabetesom ili hiperglikemijom (poznatom i kao predijabetes), nada se da će razviti test krvi koji može identifikovati nekoliko osoba kojima je potrebno dalje testiranje na rak pankreasa.
- Možemo li identifikovati biomarkere u krvi koji će nam reći, u sobi sa 100 pacijenata sa novootkrivenim dijabetesom, da možda postoji neko koga treba da pošaljemo na dodatne analize i snimanje - upitala je dr Maitra.
Od 10.000 učesnika, dr Čari i dr Maitra procenjuju da će oko 85 razviti rak pankreasa tokom studije.
Učesnici će periodično davati uzorke krvi do 3 godine. Istraživači NOD-a će tražiti proteine i druge biomarkere pronađene u uzorcima koji se značajno razlikuju kod ljudi koji kasnije razviju rak pankreasa i onih koji ga ne razviju. Njihova nada je da će pronaći specifičnu grupu markera u krvi koja se u budućnosti može koristiti za otkrivanje ljudi sa novootkrivenim dijabetesom koji su u najvećem riziku od raka pankreasa.
- Takvi markeri bi se potom potencijalno mogli koristiti kao osnova testa koji, „kada pacijent dođe sa novootkrivenim dijabetesom, može da upozori pacijenta da treba da ode i uradi neke dodatne testove“ za rak pankreasa, rekao je dr Maitra:
- Idealno bi bilo da takav test pomogne u identifikaciji raka mnogo pre nego što se proširi van pankreasa. Što duže morate da čekate, to ste bliži kliničkoj dijagnozi raka pankreasa i gubite taj prozor mogućnosti za rano otkrivanje, rekao je dr Maitra.
Ko je u najvećem riziku?
Lekari su poslednjih godina otkrili da se kod manjeg broja ljudi rak pankreasa može javiti zajedno sa novootkrivenim dijabetesom, posebno posle 50. godine života.
Međutim, nisu svi sa novim dijabetesom pod jednakim rizikom.
Stručnjaci izdvajaju tri znaka koja mogu da pobude sumnju:
* dijabetes se prvi put javlja posle 50. godine života
* vrednosti šećera u krvi naglo rastu u kratkom periodu
* osoba istovremeno neobjašnjivo gubi na telesnoj težini, umesto da se goji, što je češće kod dijabetesa tipa 2.
Na osnovu ova tri faktora istraživači su razvili sistem procene rizika (ENDPAC skor), koji pomaže lekarima da prepoznaju osobe kojima su potrebna dodatna ispitivanja pankreasa.
Cilj je da se rak otkrije mnogo ranije
U toku su velika međunarodna istraživanja koja ispituju da li osobe sa visokim rizikom treba ranije uputiti na CT pregled pankreasa. Ideja je da se tumor otkrije dok je još mali i operabilan, jer se rak pankreasa u najvećem broju slučajeva dijagnostikuje tek u uznapredovaloj fazi.
Naučnici istovremeno rade na razvoju testa krvi koji bi mogao da otkrije rak pankreasa pre nego što se pojave simptomi. Posebnu pažnju posvećuju biomarkerima u krvi, među kojima je i protein CA 19-9, ali i drugim pokazateljima koji bi mogli da upozore na bolest u njenoj najranijoj fazi.
Stručnjaci veruju da bi kombinacija analize krvi, savremenih metoda snimanja i veštačke inteligencije u budućnosti mogla značajno da poveća šanse za rano otkrivanje raka pankreasa, a samim tim i za uspešnije lečenje.
Izvor: cancer.gov/zdravlje.kurir.rs
