Ateroskleroza: Može li veštačka inteligencija pomoći lekarima da otkriju opasan plak i spreče srčani udar?
Veštačka inteligencijasve više pronalazi primenu u medicini, a najnoviji AI alati mogu detaljnije da analiziraju plak u koronarnim arterijama nego što je to bilo moguće do sada. Ipak, stručnjaci upozoravaju da tek treba dokazati da li ove informacije zaista mogu da spreče veći broj srčanih udara.
Ateroskleroza, odnosno nakupljanje masnih naslaga (plaka) u zidovima arterija, jedan je od glavnih uzroka srčanog udara. Iako se često govori o „otvrdnjavanju arterija", nije sav plak isti. Kalcifikovani, odnosno tvrdi plak je stabilniji, dok je meki plak znatno opasniji, jer može da pukne i izazove stvaranje krvnog ugruška koji dovodi do srčanog udara.
Veštačka inteligencija analizira i tvrdi i meki plak
Specijalizovani CT pregled, poznat kao koronarna CT angiografija (CCTA), omogućava otkrivanje i tvrdog i mekog plaka, kao i suženja koronarnih arterija.
Danas postoje AI algoritmi koji dodatno analiziraju ove snimke i precizno izračunavaju količinu svake vrste plaka. Takvi izveštaji pružaju detaljniju procenu rizika od srčanog udara, ali povećavaju cenu pregleda.
Prema rečima dr Majkla Lua, direktora za veštačku inteligenciju u Centru za kardiovaskularno snimanje Opšte bolnice Masačusets, koja je povezana sa Harvardom, još nije dokazano da li ove dodatne informacije menjaju tok lečenja i smanjuju broj srčanih udara.
– Trenutno to još ne znamo. U toku je nekoliko velikih kliničkih studija koje treba da daju odgovor na to pitanje – kaže dr Lu.
Veliko istraživanje je već počelo
U Sjedinjenim Američkim Državama pokrenuto je veliko kliničko ispitivanje koje finansira Nacionalni institut za zdravlje (NIH). U njemu učestvuje 25 istraživačkih centara, a cilj je da se utvrdi da li analiza plaka uz pomoć veštačke inteligencije može da pomogne u sprečavanju srčanih udara kod osoba koje imaju aterosklerozu.
Studija će pratiti učesnike do oko 2032. godine, kada se očekuju konačni rezultati.
Kako se danas otkriva ateroskleroza?
Ranije su se lekari uglavnom oslanjali na test opterećenja, koji pokazuje promene u radu srca tokom fizičkog napora ili pod dejstvom lekova. Međutim, ovaj test često otkriva problem tek kada je arterija već ozbiljno sužena.
Kod sumnjivih nalaza sledila je klasična koronarna angiografija, invazivna procedura tokom koje se kateter uvodi kroz krvni sud do srca i ubrizgava kontrast kako bi se prikazale koronarne arterije.
Danas se sve češće koristi koronarna CT angiografija, jer je brža, manje invazivna i daje trodimenzionalni prikaz krvnih sudova srca. Preporučuje se kao prvi izbor kod osoba koje imaju bol u grudima ili druge simptome koji mogu ukazivati na srčanu bolest.
Postoji i CT skeniranje kalcijuma koronarnih arterija, ali ono otkriva samo kalcifikovani plak, dok ne može da prikaže meki, opasniji oblik ateroskleroze.
Prednosti, ali i ograničenja AI analize
Veštačka inteligencija može da obradi veliki broj snimaka mnogo brže nego lekar, koji za detaljnu analizu jednog pregleda često potroši više od sat vremena.
Ipak, stručnjaci naglašavaju da AI nije nepogrešiva. Rezultate i dalje mora da pregleda iskusan radiolog ili kardiolog.
Dosadašnja istraživanja pokazuju da AI analiza može da pruži dodatne korisne informacije o riziku od srčanih bolesti, ali još nije potvrđeno da zahvaljujući njoj pacijenti imaju manje srčanih udara ili da dodatni troškovi opravdavaju njenu široku primenu.
Kako ističe dr Majkl Lu, tek rezultati velikih kliničkih studija pokazaće da li će analiza plaka pomoću veštačke inteligencije postati novi standard u prevenciji kardiovaskularnih bolesti.
Izvor: health.harvard.edu/zdravlje.kurir.rs
