Zašto se autoimune bolesti tako teško dijagnostikuju? Lekar otkriva 4 ključna razloga
Godine traganja za dijagnozom nisu retkost kod autoimunih bolesti. Umor, bolovi u zglobovima, problemi sa varenjem ili osip često se u početku povezuju sa stresom, virusnim infekcijama ili hormonskim promenama, zbog čega put do pravog uzroka može da potraje, kaže dr Tušar Tajal, specijaliste interne medicine.
- Autoimune bolesti nastaju kada imuni sistem greškom napada sopstvena tkiva umesto da štiti organizam od infekcija. Danas je poznato više od 80 ovih oboljenja, među kojima su Hašimotov tireoiditis, reumatoidni artritis, lupus, multipla skleroza, celijakija i psorijaza. Iako nisu retke, njihovo prepoznavanje često predstavlja veliki dijagnostički izazov - navodi dr Tajal.
Simptomi liče na mnogo češće bolesti
Prema rečima interniste, kod većine pacijenata ne postoji jedan karakterističan simptom koji odmah ukazuje na autoimunu bolest.
- Najčešće se javljaju dugotrajan umor, bolovi u zglobovima i mišićima, osip, tegobe sa varenjem, neobjašnjiva temperatura ili opšta slabost. Problem je što se isti simptomi mogu javiti kod virusnih infekcija, hormonskih poremećaja, stresa ili nedostatka sna, pa autoimuna bolest u početku često nije prva sumnja - objašnjava dr Tajal.
Dodatnu teškoću predstavlja to što se tegobe ne javljaju uvek istim intenzitetom. Kod mnogih autoimunih bolesti smenjuju se periodi pogoršanja i faze kada simptomi gotovo potpuno nestanu. Zbog toga pacijenti mogu da steknu utisak da je problem prolazan, a bolest ostaje neprepoznata.
Jedan nalaz nije dovoljan
Za razliku od pojedinih bolesti koje mogu da se potvrde jednim testom, kod autoimunih oboljenja dijagnoza se postavlja na osnovu više podataka - simptoma, laboratorijskih analiza, pregleda i, po potrebi, dodatnih ispitivanja.
- Prisustvo određenih autoantitela može da bude važan trag, ali nije presudno. Neke osobe sa autoimunom bolešću nemaju karakteristična antitela, dok se ona mogu naći i kod potpuno zdravih ljudi. Zato se dijagnoza ne postavlja samo na osnovu laboratorijskih nalaza - sugeriše doktor.
Autoimune bolesti mogu da zahvate gotovo svaki organ, pa prvi simptomi često određuju i specijalistu kojem se pacijent obraća.
- Neko zbog osipa odlazi dermatologu, zbog tegoba sa varenjem gastroenterologu, zbog trnjenja neurologu, a zbog bolova u zglobovima reumatologu. Tek kada se svi nalazi i simptomi sagledaju zajedno, može da se uoči obrazac koji ukazuje na autoimunu bolest - ističe dr Tajal.
Stručnjaci naglašavaju da je upravo zato važno da se uporne ili neobjašnjive tegobe ne zanemaruju. Kada simptomi traju, vraćaju se ili zahvataju više organskih sistema, potrebno je ponovo se javiti lekaru, jer rano postavljanje dijagnoze omogućava pravovremeno lečenje i može da uspori napredovanje bolesti.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs
