Od jakog, cepajućeg bola u grudima do smrti za nekoliko sati: Kardiolog upozorava na simptom koji ne smete da ignorišete

Jak, često cepajući i iznenadni bol u grudima može da bude znak disekcije aorte koja nastaje kada dođe do cepanja unutrašnjeg sloja zida aorte, najveće arterije u telu. Ova arterija prenosi krv bogatu kiseonikom iz srca do svih organa i omogućava život. Disekcija aorte je hitno medicinsko stanje. Pacijenta od prvih tegoba do smrti često deli samo nekoliko sati.

Da li su disekcija i pucanje aorte ista stanja?

Disekcija može da smanji dotok krvi do vitalnih organa ili da izazove pucanje aorte, što predstavlja neposrednu opasnost po život. Bitno je ipak da napomenemo da disekcija aorte i pucanje (ruptura) aorte nisu ista stanja.

Kod disekcije aorte krv ulazi između slojeva zida aorte i razdvaja ih, dok kod pucanja aorte dolazi do potpunog prekida zida aorte i izlaska krvi iz krvnog suda. Disekcija može da dovede do pucanja aorte ako se ne leči.

Disekcija aorte, nažalost, ima veoma visoku stopu smrtnosti, naročito u prvim satima nakon nastanka. Procene pokazuju da gotovo 40 odsto pacijenata umire odmah, a rizik od smrti povećava se za oko četiri odsto sa svakim satom bez lečenja.

Koji su simptomi?

Lekari kažu da je najkarakterističniji simptom iznenadan, veoma jak bol u grudima ili gornjem delu leđa, koji mnogi opisuju kao osećaj da ih nešto „kida“ ili „cepa“ iznutra.

Osoba koja oseti ovakav bol treba odmah da pozove hitnu pomoć, jer svako odlaganje može biti opasno.

Pored navedenih tegoba mogu da se jave i bol u stomaku, nizak krvni pritisak, otežano disanje, problemi sa govorom ili hodom, iznenadan gubitak vida, ubrzan ili veoma slab puls.

Ko je u najvećem riziku?

Uzroci disekcije aorte mogu biti različiti, ali među najvažnijim faktorima rizika su visok krvni pritisak, ateroskleroza, povišen holesterol, zapaljenske bolesti krvnih sudova, porodična istorija bolesti aorte, pušenje i povrede grudnog koša koje zahvataju aortu.

Prema američkim izvorima, disekcija aorte javlja se kod približno dve osobe na 10.000 stanovnika. Može da pogodi svakoga, ali najčešća je kod muškaraca između 40. i 70. godine života.

Rizik povećavaju i nasledna oboljenja vezivnog tkiva, poput Marfanovog sindroma, kao i ateroskleroza, odnosno nakupljanje masnih i kalcifikovanih naslaga na zidovima krvnih sudova.

Kako se leči?

Postoje dva osnovna tipa disekcije aorte, u zavisnosti od mesta na kojem je došlo do pucanja zida krvnog suda.

Disekcija tipa A nastaje na uzlaznom delu aorte, u blizini srca. To je najteži i najopasniji oblik bolesti i zahteva hitnu operaciju.

Disekcija tipa B zahvata silazni deo aorte i u pojedinim slučajevima može da se leči lekovima koji snižavaju krvni pritisak i usporavaju rad srca. Međutim, ako dođe do poremećaja snabdevanja organa krvlju ili drugih komplikacija, neophodna je operacija.

 - Disekcija tipa A zahteva hitnu hiruršku zamenu oštećenog dela aorte. Kod tipa B često prvo pokušavamo da stabilizujemo stanje lekovima, ali i tada nekada mora da se uradi operacija - objašnjava dr Gauer.

Operativno lečenje može da podrazumeva klasičnu otvorenu operaciju ili endovaskularni zahvat, tokom kojeg se kroz arteriju u preponi uvodi posebna stent-graft proteza koja ojačava oštećeni deo aorte.

Može li da se spreči disekcija aorte?

Ne postoji siguran način da se disekcija aorte u potpunosti spreči, ali stručnjaci ističu da se rizik može značajno smanjiti dobrom kontrolom faktora rizika.

Najvažnije je redovno kontrolisati krvni pritisak, nivo holesterola, šećer u krvi i telesnu težinu. Savet je prestanak pušenja i lečenje bolesti koje oštećuju krvne sudove.

Kod osoba koje imaju nasledne bolesti vezivnog tkiva ili članove porodice sa oboljenjima aorte preporučuju se redovni pregledi kod kardiologa kako bi se promene otkrile na vreme.

Izvor: verywellhealth.com/ zdravlje. kurir.rs

Institut Dedinje u vrhu hirurgije aortnog luka: Srpski lekari uče od svetskog autoriteta prof. Šu Čanga