Spotičete se i ispuštate stvari? Ovi tihi simptomi mogu ukazivati na bolest motornih neurona
Bolest motornih neurona (BMN) je grupa retkih neuroloških poremećaja koji postepeno uništavaju nervne ćelije odgovorne za kontrolu mišića. Rani znaci su često suptilni i razvijaju se sporo, što ih čini lako previdljivim ili pripisanim starenju i umoru.
Bolest motornih neurona, takođe poznata kao BND, je opšti termin za grupu progresivnih neuroloških poremećaja koji uništavaju motorne neurone – nervne ćelije koje kontrolišu mišićne aktivnosti kao što su hodanje, govor i disanje. Poruke iz mozga, koje prenose takozvani gornji motorni neuroni, putuju do nižih motornih neurona u kičmenoj moždini, koji zatim daju komande mišićima.
Kada ovaj komunikacioni lanac otkaže zbog degeneracije neurona, mišići prestaju da primaju signale, što dovodi do slabosti, propadanja i na kraju gubitka funkcije.
Prvi simptomi bolesti su često podmukli
Prvi simptomi bolesti su često podmukli i razvijaju se postepeno, zbog čega se mogu zameniti sa znacima drugih stanja. Među najčešćim ranim indikatorima je neobjašnjiva slabost u nogama. Ovo se može manifestovati kao slab stisak ruke, teškoće pri otvaranju tegli, ispuštanje predmeta ili nespretnost.
Slabost u nogama može izazvati spoticanje, padove ili takozvano „ispuštanje stopala“, gde se stopalo zaglavi na podu prilikom hodanja. Drugi ključni rani znaci uključuju trzanje mišića vidljivo kao trzanje ispod kože (fascikulacije), bolne grčeve i promene u govoru, koji može postati nejasan, sporiji ili tiši.
Neki pacijenti takođe doživljavaju takozvanu emocionalnu labilnost, nepredvidive reakcije poput nekontrolisanog smeha u tužnim situacijama ili plača bez razloga. Iako umor prati bolest, retko je izolovani rani simptom.
Gutanje, govor i disanje postaju sve teži
Teškoće sa gutanjem hrane, tečnosti ili pljuvačke takođe su ozbiljan znak upozorenja. Može doći do kašljanja ili gušenja tokom jela, što može dovesti do neuhranjenosti i respiratornih infekcija. Neki pacijenti takođe doživljavaju takozvanu emocionalnu labilnost, nepredvidive reakcije poput nekontrolisanog smeha u tužnim situacijama ili plača bez razloga.
Iako umor prati bolest, on retko je izolovani rani simptom. Važno je napomenuti da senzacije poput peckanja ili utrnulosti nisu karakteristične za mentalno-bolestnu bolest (MBN), iako lekar može uputiti pacijenta neurologu da istraži druge moguće uzroke.
Kako bolest napreduje, početni simptomi postaju sve izraženiji. Slabost se postepeno širi po celom telu, mišići vidljivo atrofiraju, a javlja se i ukočenost (spastičnost), što dodatno otežava kretanje. Najčešći oblik bolesti je amiotrofična lateralna skleroza (ALS), koja pogađa i gornje i donje motorne neurone i dovodi do relativno brzog gubitka kontrole mišića.
Postoje i ređi, sporije progresivni oblici. Iako još uvek ne postoji lek za amiotrofičnu lateralnu sklerozu, dostupni su tretmani koji mogu ublažiti simptome, usporiti napredovanje nekih oblika bolesti i značajno poboljšati kvalitet života obolelih. U kasnijim fazama, bolest nažalost pogađa i disajne mišiće, što na kraju dovodi do teških respiratornih teškoća.
Izvor: Ordinacija.vecernji.hr/Zdravlje.Kurir.rs
