Da li dijabetes oštećuje srce pre simptoma? Kardiolog otkriva kako da prepoznate skrivene znake
Većina ljudi dijabetes povezuje sa povišenim šećerom u krvi, ali njegova šteta daleko prevazilazi poremećaj glukoze. Kardiolog dr Dibanšu Gupta upozorava da dijabetes može godinama neprimetno da oštećuje krvne sudove, nerve i srčani mišić, pa prvi znak bolesti nekada bude infarkt, moždani udar ili srčana slabost.
- Povišen nivo šećera vremenom oštećuje krvne sudove i nerve koji kontrolišu rad srca. Istovremeno podstiče upalu i oštećuje unutrašnji sloj krvnih sudova, što pogoduje stvaranju aterosklerotskih plakova i smanjuje dotok krvi do srca. Ovaj proces razvija se postepeno i često ne izaziva nikakve tegobe sve dok ne dođe do ozbiljne komplikacije - objašnjava dr Gupta.
Dijabetes ne oštećuje samo krvne sudove
Osim što ubrzava razvoj ateroskleroze, dijabetes može da ošteti i sam srčani mišić. Dugotrajno povišen šećer može da promeni njegovu građu i smanji sposobnost srca da efikasno pumpa krv. Ovo stanje naziva se dijabetičkakardiomiopatija.
- U početku najčešće nema simptoma, ali kako bolest napreduje mogu da se jave zamaranje, otežano disanje, oticanje nogu i znaci srčane slabosti. Zato je dobra regulacija šećera važna ne samo za krvne sudove već i za očuvanje funkcije srca - navodi doktor.
Zašto osobe sa dijabetesom nekada ne osete infarkt?
Jedna od najopasnijih posledica dijabetesa jeste takozvani tihi infarkt. Kod osoba sa dugogodišnjim dijabetesom povišen šećer može da ošteti nerve koji prenose osećaj bola iz srca. Zbog toga infarkt ne mora da bude praćen jakim bolom u grudima, već se može ispoljiti znatno blažim simptomima.
- Umesto karakterističnog bola, mogu da se jave neobjašnjiv umor, otežano disanje, mučnina, vrtoglavica ili osećaj pritiska u grudima. Mnogi pomisle da je reč o iscrpljenosti, stresu ili problemima sa varenjem i zbog toga kasno potraže pomoć - upozorava dr Gupta.
Redovne kontrole mogu da otkriju problem na vreme
Pošto srčana bolest kod osoba sa dijabetesom često napreduje bez simptoma, redovni pregledi imaju ključnu ulogu u prevenciji komplikacija.
- Pored kontrole šećera u krvi, važno je redovno pratiti krvni pritisak, masnoće u krvi i funkciju bubrega. Kod osoba sa većim rizikom preporučuju se i dodatni pregledi, poput elektrokardiograma (EKG), ultrazvuka srca ili testa opterećenja - navodi kardiolog.
Dr Gupta naglašava da se rizik od srčanih bolesti može značajno smanjiti dobrom regulacijom šećera, zdravom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošću, prestankom pušenja i održavanjem normalne telesne težine.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs
