Da li autoimune bolesti mogu povećati kardiovaskularni rizik? Doktor objašnjava vezu

Autoimune bolesti ne pogađaju samo zglobove, kožu ili druge organe, mogu povećati i rizik od srčanih oboljenja. Zbog hronične upale, oštećenje krvnih sudova često se razvija neprimetno, pa se kardiovaskularne bolesti mogu javiti i kod mlađih osoba bez uobičajenih faktora rizika.

Dr Tušar Tajal, pomoćnik direktora za internu medicinu u bolnici CK Birla u Gurugramu, objašnjava za Onlymyhelth da lekari sve više upozoravaju pacijente na vezu između autoimunih bolesti i kardiovaskularnih problema. Stanja za koja se nekada smatralo da pogađaju samo zglobove ili kožu sada se prepoznaju kao sistemske bolesti.

Upala povezana sa ovim bolestima ne ostaje ograničena na jedno područje tela. Umesto toga, cirkuliše kroz krvotok i može postepeno oštetiti krvne sudove tokom mnogo godina pre nego što se pojave bilo kakvi simptomi povezani sa srcem.

Ova tiha oštećenja jedan su od glavnih razloga zašto kardiovaskularni skrining postaje važan deo lečenja autoimunih bolesti.

Hronična upala oštećuje krvne sudove

Imuni sistem obično postaje aktivan samo kada telo treba da se bori protiv infekcija ili zaleči povrede. Međutim, kod autoimunih bolesti imuni sistem ostaje uključen gotovo kontinuirano.

Prema rečima dr Tajala, ova stalna imunološka aktivnost oslobađa u krvotok inflamatorne supstance, uključujući C-reaktivni protein (CRP) i razne citokine.

Vremenom ove inflamatorne hemikalije oštećuju endotel, tanku unutrašnju oblogu krvnih sudova.

Prema preglednom radu objavljenom u časopisu Cureus Journal of Medical Science, zdrav endotel omogućava nesmetan protok krvi i pomaže u regulisanju krvnog pritiska. Kada se ošteti, holesterol i druge supstance lakše se nakupljaju unutar zidova arterija. Ovaj proces podstiče stvaranje masnih plakova, poznatih kao ateroskleroza, koji sužavaju arterije i povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara.

Upala može biti jednako štetna kao i tradicionalni faktori rizika

Većina ljudi upoznata je sa uobičajenim kardiovaskularnim faktorima rizika, kao što su:

• visok holesterol
• visok krvni pritisak
• dijabetes
• pušenje
• gojaznost

Međutim, hronična upala sada je prepoznata kao još jedan važan faktor koji doprinosi razvoju srčanih oboljenja. Dr Tajal objašnjava da, dok visok holesterol i dijabetes oštećuju krvne sudove kroz metaboličke promene, autoimune bolesti izazivaju sličnu štetu putem uporne upale.

Iako je mehanizam drugačiji, rezultat može biti isti – pojačano stvaranje plakova i veći rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Autoimune bolesti koje nose najveći rizik

Ne utiču sve autoimune bolesti na srce na isti način, ali nekoliko njih je snažno povezano sa kardiovaskularnim problemima.

Reumatoidni artritis

Reumatoidni artritis je mnogo više od bolesti zglobova.

Sistematski pregled objavljen u časopisu PeerJ pokazao je da ljudi sa reumatoidnim artritisom imaju znatno veći rizik od srčanog i moždanog udara nego opšta populacija.

Lupus

Lupus može da zahvati gotovo svaki organ u telu, uključujući i srce. Pored povećanja rizika od ateroskleroze, lupus može direktno izazvati upalu srca. To može obuhvatiti:

• perikard, zaštitnu ovojnicu koja okružuje srce
• miokard, srčani mišić
• srčane zaliske

Ove komplikacije mogu povećati rizik od srčane insuficijencije, poremećaja srčanog ritma i drugih kardiovaskularnih problema.

Psorijaza

Iako se psorijaza često posmatra kao kožno oboljenje, ona je i sistemska inflamatorna bolest.

Umerena do teška psorijaza povezana je sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja, posebno kod mlađih odraslih osoba sa dugotrajnom bolešću, pokazuje studija objavljena u časopisu Dermatology and Therapy.

Srčana bolest može se razviti ranije

Jedan od najvećih izazova jeste to što se kardiovaskularne bolesti mogu pojaviti ranije nego što se očekuje kod osoba sa autoimunim bolestima. Dr Tajal objašnjava da ovi pacijenti često razvijaju srčane probleme bez uobičajenih znakova upozorenja na koje se lekari najčešće oslanjaju.

Neko može biti relativno mlad, imati samo blago povišen holesterol, a ipak razviti ozbiljnu bolest arterija jer su godine hronične upale već oštetile krvne sudove.

Zbog toga je redovno skrining testiranje posebno važno.

Da li lekovi za autoimune bolesti povećavaju kardiovaskularni rizik?

Neki lekovi koji se koriste za kontrolu autoimunih bolesti mogu uticati na zdravlje srca. Kortikosteroidi, koji se često propisuju za smanjenje upale tokom pogoršanja bolesti, mogu povećati:

• krvni pritisak
• nivo šećera u krvi
• nivo holesterola
• telesnu težinu

Ove promene mogu doprineti povećanju kardiovaskularnog rizika ako se steroidi koriste u visokim dozama ili tokom dužeg perioda.

Međutim, to nikada ne treba tumačiti kao razlog za prekid terapije. Naprotiv, nekontrolisana autoimuna bolest uglavnom predstavlja mnogo veću opasnost za srce nego pažljivo praćeno lečenje.

Smanjite kardiovaskularni rizik uz ove savete

Osobe koje žive sa autoimunim bolestima mogu preduzeti nekoliko praktičnih koraka kako bi zaštitile svoje srce:

• redovno kontrolišite krvni pritisak
• pratite nivo holesterola
• proveravajte nivo šećera u krvi kada lekar to preporuči
• razgovarajte sa lekarom o inflamatornim markerima
• budite fizički aktivni u skladu sa svojim mogućnostima
• hranite se uravnoteženo i zdravo
• održavajte zdravu telesnu težinu
• izbegavajte pušenje
• redovno uzimajte propisanu terapiju
• odlazite na kontrolne preglede

Efikasna kontrola upale jedan je od najvažnijih načina za smanjenje dugoročnog rizika od srčanih oboljenja.

Značaj podizanja svesti

Mnogi pacijenti nisu svesni da autoimune bolesti mogu uticati na zdravlje srca. Zbog toga kardiovaskularni skrining često ne dobija dovoljno pažnje sve dok se ne razviju komplikacije.

Kada pacijenti razumeju da rizik postoji, veća je verovatnoća da će razgovarati sa lekarom o odgovarajućim pregledima, redovno pratiti zdravlje srca i sarađivati sa svojim zdravstvenim timom kako bi smanjili rizik od komplikacija koje se mogu sprečiti.

Znanje omogućava ljudima da postanu aktivni učesnici u svojoj dugoročnoj brizi o zdravlju, umesto da kardiovaskularnu bolest otkriju tek kada se pojave simptomi.

Izvor: Onlymyhelth.com/Zdravlje.Kurir.rs

Mogu li autoimune bolesti da se izleče? Lekar objašnjava zašto odgovor nije jednostavan