Ubrzan rad srca, puls iznad 100 i vrućina: Doktor objašnjava da li postoji razlog za zabrinutost?

Otežano disanje, praćeno ubrzanim radom srca, problem je koji muči mnoge osobe tokom velikih vrućina. Često zbog toga pojedine osobe odu na pregled, ali nalaz bude uredan. Lekari kažu da visoke spoljne temperature utiču na gotovo sve funkcije i metaboličke procese u organizmu. Kako bi se telo prilagodilo na vrućinu, pojačava se znojenje i šire se periferni krvni sudovi. U uslovima pojačanog znojenja organizam gubi tečnost, smanjuje se zapremina krvi, dok srce i dalje mora da obezbedi dovoljnu cirkulaciju krvi. Zbog manjeg volumena krvi srce mora da radi napornije, povećavajući snagu kontrakcija i broj otkucaja u minuti.

 -  Ako organizam izgubi previše tečnosti usled visokih temperatura i pojačanog znojenja, može doći do pregrevanja organizma i razvoja toplotne iscrpljenosti. U težim slučajevima mogu biti ugroženi nervni i kardiovaskularni sistem. Simptomi uključuju umor, malaksalost, vrtoglavicu, otežanu koncentraciju, ubrzan rad srca i, u težim slučajevima, konfuziju ili gubitak svesti - objašnjava doktor.

Tegobe su moguće i kod zdravih osoba?

Stručnjaci napominju da navedene tegobe mogu da se jave i kod zdravih osoba. Ukoliko je sve posledica fizičkog napora, preporuka je da se prekine fizička aktivnost i pređe u hladovinu ili klimatizovanu prostoriju. Potrebno je skinuti višak odeće, staviti hladne obloge na vrat, čelo i prepone ili se rashladiti mlakom do hladnijom vodom.

Lekari savetuju da se pije tečnost u manjim gutljajima, a kod obilnog znojenja korisni su i napici sa elektrolitima. Bitno je i uneti minerale izgubljene znojenjem, a naglasak je na laganim obrocima i voću poput banane, pomorandže ili grožđa, koje može pomoći u nadoknadi elektrolita. Odmarati se dok se puls, telesna temperatura i opšte stanje ne normalizuju. Izbegavati alkohol i previše kofeina, jer mogu doprineti dodatnom gubitku tečnosti.

Kod zdrave osobe koja je samo iscrpljena zbog vrućine, stanje se obično poboljšava u roku od nekoliko sati nakon rashlađivanja i odgovarajuće hidratacije. Ipak, u nekim situacijama potrebno je potražiti stručnu pomoć.

Hitnu pomoć pozovite ako dođe do konfuzije ili dezorijentisanosti, gubitka svesti, veoma visoke telesne temperature, prestanka znojenja uz vrelu i crvenu kožu, jakog bola u grudima, otežanog disanja koje ne prolazi, izrazito ubrzanog ili nepravilnog rada srca.

Kada se savetuje pregled?

Preporučuje se pregled kod kardiologa kako bi se isključilo eventualno postojanje bolesti srca i krvnih sudova. Ukoliko postoji neko kardiovaskularno oboljenje, pravovremeno lečenje i odgovarajuće preventivne mere mogu da spreče pogoršanje stanja tokom velikih vrućina.

Tokom najtoplijeg dela dana, naročito između 10 i 15 časova, preporučuje se boravak u zatvorenom prostoru. Ako je moguće, boravite u klimatizovanim prostorijama i nosite laganu, prozračnu i komotnu odeću. Ukoliko morate da izlazite napolje, obavezno nosite laganu garderobu od prirodnih materijala i zaštitite glavu šeširom ili kačketom. Ako nije neophodno, planirajte izlazak rano ujutru ili u večernjim satima.

Izbegavajte obilne obroke i birajte lakšu, lako svarljivu hranu, uz umeren unos soli. Preporučuje se konzumiranje svežeg voća, poput pomorandži, limuna, banana i grožđa, kako bi se nadoknadili elektroliti izgubljeni znojenjem. Takođe, izbegavajte alkohol i kofein i redovno uzimajte terapiju koju vam je propisao lekar.

Šta ako bolujete od srčane slabosti?

Preporuka je da pijete oko dva litra tečnosti dnevno, uključujući i tečnost koja se unosi hranom.

 - Međutim, osobe koje boluju od srčane slabosti ne bi trebalo da unose prevelike količine tečnosti, jer to može dodatno da optereti srce. Kod ovih pacijenata preporučuje se svakodnevno praćenje telesne težine kako bi se pravilno procenila potreba za nadoknadom tečnosti. Na primer, gubitak jednog kilograma telesne mase najčešće odgovara gubitku približno jednog litra tečnosti, koju je potrebno nadoknaditi. Takođe, savetuje se izbegavanje intenzivnih fizičkih aktivnosti na otvorenom tokom velikih vrućina, kako bi se smanjio gubitak tečnosti i opterećenje srca - naglašava dr Phan Dinh Thuy Tien.

Izvor: vinmec.com/ zdravlje. kurir.rs

Više se ne gušim i nemam bolove: Pacijent kojem su na "Dedinju" u jednoj operaciji zamenjena dva srčana zaliska uspešno se oporavlja