Kada modrice nisu bezazlene: Obratite pažnju ako se pojave na ovim delovima tela
Modrica nastaje kada puknu sitni krvni sudovi, odnosno kapilari, ispod površine kože. Ove uglavnom plavičaste promene na koži obično se pojavljuju nakon udarca ili pada. Ipak, postoje situacije kada modrice nisu posledica fizičke povrede. Lekovi, nedostatak vitamina i starenje mogu biti neki od razloga zbog kojih vam se modrice lakše pojavljuju.
Kada su modrice razlog za brigu?
Može biti uznemirujuće kada primetite modricu čiji nastanak ne možete da objasnite ili kada se velika i bolna promena na koži pojavi nakon sasvim bezazlenog kontakta. Hematolog dr Dana Anđelini objašnjava da modrica nastaje kada sitni krvni sudovi puknu i krv se izlije ispod kože, najčešće nakon pada ili udarca.
- Uobičajeno je da se udarimo u nešto, da toga ne budemo ni svesni, a zatim primetimo male modrice na nogama ili rukama. Međutim, česte modrice koje se pojavljuju bez jasnog razloga na trupu, leđima ili licu nisu uobičajene i na njih je potrebno da obratite pažnju - objašnjava dr Anđelini.
Modrice su u početku najčešće crvene ili ljubičaste. Kako zarastaju, menjaju boju i mogu postati braon, zelene ili žute. Područje oko modrice često je otečeno, osetljivo ili bolno.
Lekovi i suplementi
Određeni lekovi i suplementi mogu povećati sklonost ka stvaranju modrica.
- Čak i lekovi koji se izdaju bez recepta i suplementi mogu da ometaju normalnu funkciju trombocita i dovedu do pojave modrica - objašnjava dr Anđelini.
Trombociti, odnosno krvne pločice, imaju važnu ulogu u zaustavljanju krvarenja. Kada dođe do povrede krvnog suda, oni se grupišu na mestu povrede i formiraju ugrušak. Ako ne funkcionišu kako treba, može doći do pojačanog krvarenja i lakšeg stvaranja modrica.
Zato je važno da lekaru kažete koje lekove i suplemente uzimate. Oni mogu uticati na zgrušavanje krvi, stupati u interakciju sa drugim lekovima i izazvati druge neželjene efekte.
Među lekovima koji mogu povećati sklonost ka stvaranju modrica su aspirin i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), poput ibuprofena i naproksena. Oni mogu uticati na zgrušavanje krvi i usporiti sposobnost organizma da zaustavi krvarenje.
Lekovi za razređivanje krvi koji se izdaju na recept, poput klopidogrela, varfarina, apiksabana i rivaroksabana, koriste se za sprečavanje opasnih krvnih ugrušaka, ali istovremeno mogu povećati rizik od krvarenja iz sitnih krvnih sudova nakon povrede.
Određeni antidepresivi, posebno selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), takođe mogu uticati na funkciju trombocita. Pošto trombociti pomažu zgrušavanju krvi, ovi lekovi mogu povećati rizik od pojave modrica.
Suplementi belog luka, ginka, ženšena i ribljeg ulja takođe mogu imati blago dejstvo na zgrušavanje krvi i povećati sklonost ka stvaranju modrica.
- Često ne razmišljamo o suplementima kao o lekovima, ali oni ipak mogu da utiču na sistem zgrušavanja krvi - naglašava dr Anđelini.
Nedostatak vitamina
Nedovoljan unos određenih hranljivih materija može oslabiti krvne sudove ili uticati na zgrušavanje krvi, zbog čega se modrice lakše pojavljuju. Sa lakšim stvaranjem modrica mogu biti povezani nedostaci vitamina C, K i B12.
Starenje
Starije osobe sklonije su pojavi modrica. Sa godinama koža postaje tanja, a smanjuje se i količina masnog tkiva koje štiti krvne sudove od povreda.
Zdravstvena stanja
Određena zdravstvena stanja mogu uticati na zgrušavanje krvi ili funkciju trombocita i dovesti do lakšeg stvaranja modrica. Među njima su:
Von Vilebrandova bolest je najčešći nasledni poremećaj krvarenja. Nastaje zbog nedostatka ili nepravilnog funkcionisanja proteina koji se naziva von Vilebrandov faktor. Zbog toga se krv sporije zgrušava, pa osobe sa ovim stanjem mogu duže da krvare nakon povreda ili operacija. Takođe mogu lako da dobiju modrice, obilno krvare čak i nakon manjih posekotina ili često imaju krvarenje iz nosa.
Hemofilija je redak nasledni poremećaj kod kog u krvi nedostaju određeni proteini neophodni za zaustavljanje krvarenja. Čak i manja povreda može izazvati produženo krvarenje ili velike, duboke modrice. Hemofilija se uglavnom javlja kod muškaraca i može biti blaga ili teška.
Stečeni poremećaji krvarenja takođe mogu povećati sklonost ka stvaranju modrica. Često su povezani sa određenim lekovima, autoimunim bolestima, oboljenjima jetre ili malignim bolestima.
Bolesti vezivnog tkiva, poput Ehlers-Danlosovog sindroma, takođe mogu dovesti do pojačanog stvaranja modrica. Smanjen broj krvnih ćelija usled bolesti koštane srži takođe može izazvati pojačano krvarenje i lakše stvaranje modrica.
Konzumiranje alkohola
Prekomerna konzumacija alkohola i neadekvatna ishrana mogu uticati na zgrušavanje krvi. Alkohol može da naruši funkciju jetre i koštane srži.
Kada se obratiti lekaru?
Većina modrica nastalih nakon manjih povreda povuče se za jednu do dve nedelje. Ipak, trebalo bi da se obratite lekaru ako modrica ne počne da se povlači nakon nedelju dana, ako je neuobičajeno velika ili bolna, ako se stalno pojavljuje na istom mestu, ako nastaje bez jasnog razloga ili ako se pojavljuje na delovima tela gde je mala verovatnoća da ste se povredili, poput leđa ili stomaka.
Izvor: health.clevelandclinic.org/ zdravlje.kurir.rs
