Giht nije samo bolest zglobova: Ovaj problem povećava rizik od infarkta i moždanog udara
Ako imate giht, nije važno da vodite računa samo o bolnim i otečenim zglobovima. Istraživanja pokazuju da osobe sa gihtom imaju povećan rizik od srčanih bolesti, uključujući koronarnu bolest, srčanu slabost i poremećaje srčanog ritma. Dobra vest je da lečenje i promene životnih navika mogu pomoći da zaštitite i zglobove i srce.
Giht se često doživljava kao bolest koja izaziva nagle i veoma bolne napade u zglobovima. Međutim, problem može biti mnogo širi.
Osobe koje imaju giht češće obolevaju od kardiovaskularnih bolesti, a stručnjaci smatraju da postoji više mogućih objašnjenja za ovu vezu.
Jedno od njih je hronična upala koja prati giht, dok su drugi važni faktori rizika zajednički za obe bolesti.
Šta je zapravo giht?
Giht nastaje kada se u krvi i tkivima nakuplja previše mokraćne kiseline.
Mokraćna kiselina je otpadni proizvod koji organizam uglavnom izbacuje putem urina. Kod osoba sa gihtom telo može da je proizvodi previše, da je ne izbacuje dovoljno ili se dešavaju oba procesa istovremeno.
Kada se mokraćna kiselina nagomila, mogu nastati sitni kristali koji se talože u zglobovima.
Imuni sistem reaguje na te kristale, što izaziva upalu, otok i karakterističan jak bol tokom napada gihta.
Zašto giht ima veze sa srcem?
Veza između gihta i srčanih bolesti nije potpuno razjašnjena, ali postoje jasni zajednički faktori rizika.
Osobe sa gihtom često imaju i probleme koji sami po sebi povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti, kao što su:
* dijabetes
* povišen nivo mokraćne kiseline.
Zbog toga se kod osobe sa gihtom ne bi trebalo fokusirati samo na zglobove, već na celokupno zdravlje.
Upala može dodatno opteretiti krvne sudove
Sam giht može biti još jedan deo slagalice.
Tokom napada gihta imuni sistem pokreće snažnu inflamatornu reakciju. Međutim, ni između napada upala ne mora potpuno da nestane – kod nekih ljudi može ostati prisutan nizak nivo hronične upale.
Dugotrajna upala može oštetiti unutrašnji sloj krvnih sudova i doprineti stvaranju masnih naslaga, odnosno plakova, koji sužavaju arterije i otežavaju protok krvi.
Zbog toga giht može biti povezan sa većim rizikom od različitih kardiovaskularnih problema, uključujući koronarnu bolest srca, srčanu slabost, srčani udar i moždani udar.
Dobra vest: lečenje gihta može zaštititi i srce
Giht se može uspešno kontrolisati, a odgovarajuće lečenje ima važnu ulogu u sprečavanju novih napada.
Posebno je zanimljivo istraživanje objavljeno u martu 2026. godine u časopisu JAMA Internal Medicine.
Prema rezultatima, osobe sa gihtom koje su uz pomoć terapije snizile nivo mokraćne kiseline u krvi ispod 6 miligrama po decilitru imale su tokom narednih pet godina 9% manji rizik od srčanog ili moždanog udara ili smrti od srčanih bolesti.
To ne znači da lekovi za giht garantuju zaštitu od infarkta ili moždanog udara, ali rezultati ukazuju na moguću korist dobre kontrole bolesti.
Koji lekovi se koriste za giht?
Terapija gihta zavisi od simptoma, učestalosti napada i nivoa mokraćne kiseline.
Jedna grupa lekova koristi se za smirivanje akutnog napada. Tu spadaju nesteroidni antiinflamatorni lekovi, poput ibuprofena ili naproksena, kao i kolhicin i kortikosteroidi.
Druga grupa lekova služi za dugoročnu kontrolu bolesti, odnosno za snižavanje nivoa mokraćne kiseline i sprečavanje novih napada.
Najčešće se koriste alopurinol i febuksostat.
Lekovi za snižavanje mokraćne kiseline obično se preporučuju osobama koje imaju teške ili učestale napade gihta, naročito ako se javljaju dva ili više puta godišnje.
Terapiju, međutim, treba određivati sa lekarom, u zavisnosti od zdravstvenog stanja i drugih faktora rizika.
Ono što je dobro za giht dobro je i za srce
Promene životnih navika mogu pomoći u kontroli gihta, ali istovremeno mogu biti korisne i za zdravlje srca.
Zato je važno voditi računa o telesnoj težini, ishrani i fizičkoj aktivnosti, ali i o krvnom pritisku, šećeru u krvi i masnoćama.
Ako imate giht, nije dovoljno samo smiriti bol kada se pojavi napad.
Važno je kontrolisati samu bolest i mokraćnu kiselinu, ali istovremeno proveravati i faktore rizika za srčane bolesti.
Lekar može proceniti da li su potrebne dodatne kontrole ili terapija za krvni pritisak, šećer u krvi i holesterol.
Giht je signal da morate obratiti pažnju na celokupno zdravlje
Bolni zglobovi mogu biti prvi i najuočljiviji znak gihta, ali bolest ne bi trebalo posmatrati izolovano.
Ako imate giht, razgovarajte sa lekarom o tome da li je nivo mokraćne kiseline pod kontrolom i proverite krvni pritisak, šećer u krvi i nivo masnoća.
Briga o gihtu nije samo briga o zglobovima – ona može biti važan deo brige o celom kardiovaskularnom zdravlju.
Izvor: health.harvard.edu/zdravlje.kurir.rs
