Kada bi puls trebalo da vas zabrine? Lekari otkrivaju koje vrednosti mogu biti opasne
Puls je broj otkucaja srca u jednom minutu. Kada se srce stegne i potisne krv kroz arterije, taj talas pritiska osećamo kao puls, najčešće na ručnom zglobu ili vratu. Kod zdravih odraslih osoba normalne vrednosti pulsa su od 60 do 100 otkucaja u minuti. Lekari napominju da malo veće vrednosti nisu uvek razlog za uzbunu. Broj otkucaja srca prirodno raste i opada tokom dana. Unos kofeina, fizička aktivnost i nivo stresa najčešće utiču na vrednosti pulsa.
Ipak, stalno previsok ili prenizak puls može da bude simptom određenih zdravstvenih problema.
Broj otkucaja srca predstavlja broj kontrakcija srca u minuti. Uloga srca je da pumpanjem krvi obezbedi kiseonik i hranljive materije telu, kaže Puja Mehta, dr med., direktorka Centra za translaciona kardiovaskularna istraživanja žena pri Emory Women's Heart Center.
Normalan broj otkucaja srca
Normalan broj otkucaja srca kod odraslih je od 60 do 100 otkucaja u minuti, kaže Brett Viktor, dr med., kardiolog. Ipak, za neke osobe nešto niži broj otkucaja može biti potpuno normalan. Kod dobro utreniranih sportista puls u mirovanju može da iznosi od 40 do 50 otkucaja u minuti i nije znak bolesti, objašnjava kardiolog.
Normalan broj otkucaja srca razlikuje se u zavisnosti od godina, fizičke spremnosti i nivoa aktivnosti, temperature, unosa kofeina, stresa i drugih faktora rizika, poput krvnog pritiska, hroničnog dijabetesa i gojaznosti, kaže dr Mehta.
- Broj otkucaja srca varira u zavisnosti od naše aktivnosti. Dok spavamo, normalno je da puls bude niži. Slično tome, povišen puls, naročito tokom fizičke aktivnosti, stresa ili bolesti, može biti očekivan i normalan - objašnjava dr Viktor.
Deca generalno imaju viši broj otkucaja srca. Kod novorođenčadi on može da iznosi od 70 do 190 otkucaja u minuti, a prosečne vrednosti se smanjuju kako dete raste. U školskom uzrastu puls se obično kreće između 70 i 110 otkucaja u minuti, da bi se kasnije dodatno smanjio i približio vrednostima karakterističnim za odrasle, objašnjava dr Mehta.
Koji broj otkucaja srca se smatra opasnim?
Puls u mirovanju iznad 90 otkucaja u minuti može biti znak zdravstvenog problema, poput anemije, dehidratacije ili bolesti štitaste žlezde, kaže Ronald Frojdенberger, dr med., bivši glavni lekar Lehigh Valley Heart and Vascular Institute.
Visok puls može da se javi kod osoba koje imaju poremećaje srčanog ritma. Jedan od najčešćih je atrijalna fibrilacija (fibrilacija pretkomora), navodi doktor.
Osim kod dobro utreniranih sportista i tokom spavanja, puls koji je konstantno niži od 45 ili viši od 110 otkucaja u minuti može da ukaže na problem sa srčanim ritmom i trebalo bi ga proveriti, dodaje dr Viktor.
Šta se dešava kada je puls previsok?
Puls u mirovanju veći od 100 otkucaja u minuti kod odraslih trebalo bi da bude razlog za razgovor sa zdravstvenim radnikom kako bi se utvrdio uzrok, kaže dr Mehta.
Tahikardija je stanje u kojem je broj otkucaja srca viši od normalnog. Ako se ne leči i ako predugo traje, može dodatno da optereti srčani mišić. U najtežim slučajevima sve može da se završi abnormalnim uvećanjem srca ili slabljenjem srčanog mišića.
Šta kada je puls prenizak?
Bradikardija označava prenizak broj otkucaja srca, odnosno manje od 60 otkucaja u minuti. Može da izazove osećaj nesvestice, vrtoglavicu, nedostatak vazduha i umor, navodi dr Mehta.
- Ako imate usporen puls i osećate vrtoglavicu ili imate utisak da ćete se onesvestiti, važno je da se odmah obratite lekaru - kaže Pol Vang, dr med., direktor Službe za srčane aritmije Univerziteta Stanford, i dodaje da će nekim osobama sa ovim simptomima možda biti potreban pejsmejker.
Kada je potrebno hitno reagovati?
Kada je puls previsok ili prenizak, može da dođe do pada krvnog pritiska i gubitka svesti, kaže dr Viktor.
Puls niži od 35 ili viši od 150 otkucaja u minuti u mirovanju predstavlja hitno stanje, navodi on.
- Visok puls praćen simptomima kao što su stezanje ili bol u grudima, lupanje ili ubrzan rad srca, nesvestica, vrtoglavica, osećaj ošamućenosti, nedostatak vazduha ili izražen umor može da ukaže na ozbiljnu aritmiju i zahteva hitnu medicinsku procenu - dodaje dr Mehta.
Kako da stabilizujete broj otkucaja srca?
Najefikasniji način za snižavanje pulsa jeste pravilno disanje, kaže dr Vang.
- Duboki izdasi mogu smanjiti broj otkucaja srca. Udahnite kroz nos brojeći do četiri, zadržite dah, a zatim duboko izdahnite brojeći do šest. To može biti delotvorno - objašnjava on.
Ako tehnikama disanja ne uspete da smanjite ubrzan puls, dr Vang savetuje da se obratite lekaru ili odete u službu hitne pomoći radi pregleda.
Jedna od najefikasnijih navika za snižavanje pulsa u mirovanju jeste redovno vežbanje, kaže dr Vang.
Postoje velike individualne razlike kada je reč o broju otkucaja srca, zbog čega je važno da znate koji je vaš uobičajeni puls i da potražite medicinsku pomoć ako primetite značajnu promenu u odnosu na uobičajene vrednosti, kaže dr Viktor.
Izvor: prevention.com/ zdravlje.kurir.rs
