Vrućina udara na bubrege: Evo šta im se dešava kada telo ostane bez dovoljno tečnosti
Kako leta postaju sve toplija, zaštita bubrega postaje sve važnija. Novo istraživanje ukazuje na zabrinjavajuću povezanost između porasta temperatura i smrtnosti povezane sa bolestima bubrega.
Istraživanje predstavljeno na Prolećnim kliničkim sastancima Nacionalne fondacije za bubrege 2026. pokazalo je da su delovi Sjedinjenih Američkih Država u kojima su temperature najviše porasle istovremeno zabeležili i veći broj smrtnih slučajeva povezanih sa bolestima bubrega.
Iako istraživači još nisu utvrdili tačan mehanizam ove povezanosti, rezultati ukazuju na to da bi ekstremne vrućine mogle predstavljati dodatni zdravstveni rizik, naročito za osobe koje već imaju oboljenje bubrega.
Šta se dešava bubrezima tokom velikih vrućina?
Bubrezi imaju važnu ulogu u održavanju ravnoteže vode i minerala u organizmu, kao i u izbacivanju otpadnih materija putem urina.
Kada su temperature visoke, telo gubi više tečnosti znojenjem. Ako se izgubljena tečnost ne nadoknadi, dolazi do dehidracije, zbog čega bubrezi teže obavljaju svoju funkciju.
Prethodna istraživanja pokazala su da ekstremna vrućina može biti povezana sa povećanim rizikom od:
* akutnog oštećenja bubrega
* hronične bolesti bubrega
* bubrežnih kamenaca
* odlazaka u hitnu pomoć
* hospitalizacije
Posebno su ugrožene starije osobe, koje su sklonije dehidraciji i bolestima povezanim sa toplotom.
Novo istraživanje otkriva zabrinjavajući trend
Istraživači sa Univerziteta u Mičigenu, u saradnji sa Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), analizirali su nacionalne podatke kako bi ispitali da li postoji veza između porasta temperatura i smrtnosti povezane sa bolestima bubrega.
Rezultati su pokazali da su smrtni slučajevi povezani sa bolestima bubrega porasli za oko 40 odsto od 1990. godine.
Istovremeno, područja sa najvećim porastom temperature, naročito delovi Srednjeg zapada i zapadnih SAD, zabeležila su i povećanje broja smrtnih slučajeva povezanih sa bolestima bubrega.
Važno je, međutim, naglasiti da istraživanje ne dokazuje da visoke temperature direktno uzrokuju ove smrtne slučajeve. Ono ukazuje na trend koji zahteva dalja istraživanja i pridružuje se sve većem broju dokaza o mogućem uticaju ekstremnih vrućina na zdravlje bubrega.
Kako da zaštitite bubrege tokom vrućina?
Obratite pažnju na unos tečnosti
Ako imate bolest bubrega, nemojte samostalno povećavati količinu vode koju pijete samo zato što su temperature visoke.
Potrebe za tečnošću razlikuju se od osobe do osobe. Dok nekima prija veći unos, pojedini pacijenti sa bubrežnim oboljenjima moraju da ograniče tečnost.
Zato je važno da sa lekarom unapred razgovarate o tome koliko tečnosti treba da unosite tokom toplotnog talasa.
Izbegavajte najveću vrućinu
Visoka temperatura i intenzivna fizička aktivnost dodatno opterećuju organizam, a u ekstremnim uslovima mogu predstavljati rizik i za bubrege.
Posebno oprezni trebalo bi da budu ljudi koji vežbaju ili rade fizički napolju. Intenzivna fizička aktivnost tokom velikih vrućina u retkim slučajevima može dovesti do rabdomiolize – ozbiljnog oštećenja mišića pri kojem se u krv oslobađaju supstance koje mogu oštetiti bubrege.
Zato treba praviti redovne pauze, boraviti u hladu ili klimatizovanim prostorijama i izbegavati fizički napor tokom najtoplijeg dela dana.
Oprez s lekovima
Poseban oprez potreban je i kod određenih lekova.
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi, poput ibuprofena i naproksena, mogu smanjiti protok krvi kroz bubrege i povećati rizik od akutnog oštećenja bubrega, naročito kada je osoba dehidrirana.
To ne znači da terapiju treba samoinicijativno prekidati ili menjati. Ako uzimate lekove redovno, razgovarajte sa lekarom o tome da li tokom velikih vrućina postoje posebne mere opreza.
Koji simptomi ne smeju da se ignorišu?
Vrućina može izazvati toplotnu iscrpljenost, čiji simptomi mogu biti:
* obilno znojenje
* slabost i izražen umor
* vrtoglavica
* glavobolja
* mučnina ili povraćanje
* grčevi u mišićima
* ubrzan rad srca
* hladna, bleda ili lepljiva koža
Ako se pojave ovi simptomi, potrebno je preći na hladnije mesto i rashladiti telo. Osobe kojima lekar nije ograničio unos tečnosti treba da nadoknade izgubljenu tečnost.
Poseban oprez za starije i hronične bolesnike
Tokom toplotnih talasa važno je proveriti i kako su stariji članovi porodice, kao i osobe koje imaju hronične zdravstvene probleme.
Kod njih dehidracija i pregrevanje mogu nastupiti brže, a posledice mogu biti ozbiljnije.
Nova istraživanja zato sve više ukazuju na potrebu da se tokom ekstremnih vrućina posebna pažnja posveti zaštiti bubrega – naročito kod osoba koje već imaju bubrežno oboljenje.
Izvor: www.kidney.org/zdravlje.kurir.rs
