Pet lica masne jetre: Sručnjaci Klinike Mejo otkrili podtipove različitog rizika i neočekivane veze sa drugim bolestima
Masna jetra postaje sve veći zdravstveni problem širom sveta, a stručnjaci je najčešće povezuju sa gojaznošću, neodgovarajućom ishranom, insulinskom rezistencijom, dijabetesom i nedovoljnom fizičkom aktivnošću. Međutim, nova studija pokazuje da ono što se danas naziva masnom jetrom zapravo nije jedna jedinstvena bolest.
Pet podtipova masne jetre
Istraživači Klinike Mejo (Mayo Clinic) otkrili su pet biološki različitih podtipova metaboličkom disfunkcijom povezane steatotične bolesti jetre (MASLD), bolesti koja pogađa gotovo 30 odsto odraslih ljudi širom sveta.
Kako navode, svaki od ovih podtipova povezan je sa različitim rizikom od komplikacija, uključujući kardiovaskularne bolesti, progresiju bolesti jetre, otkazivanje jetre, rak i potrebu za transplantacijom.
Šta je posebno značajno otkriće?
MASLD je savremeni medicinski naziv za stanje koje je ranije bilo poznato kao nealkoholna masna bolest jetre (NAFLD). Nastaje kada se u jetri nakuplja višak masti, najčešće u sklopu metaboličkih poremećaja. U početku često prolazi bez simptoma, ali kod nekih ljudi može napredovati do upale, stvaranja ožiljaka, ciroze i drugih ozbiljnih komplikacija.
Studija, objavljena u časopisu Nature Communications i sprovedena u saradnji sa naučnicima sa Univerziteta Virdžinija Tek, pokazala je da MASLD može nastati kroz različite biološke mehanizme. Kod nekih pacijenata bolest je prvenstveno povezana sa gojaznošću i dijabetesom, dok kod drugih važnu ulogu imaju nasledni genetski faktori.
Posebno je značajno otkriće da su određeni genetski podtipovi povezani sa većim rizikom od razvoja uznapredovale bolesti jetre. Taj rizik postoji čak i kod ljudi koji nemaju tipične metaboličke faktore rizika, poput gojaznosti ili dijabetesa.
To bi u budućnosti moglo da omogući lekarima da ranije prepoznaju pacijente kod kojih postoji veći rizik od komplikacija i da im pravovremeno uvedu intenzivnije praćenje ili odgovarajuću terapiju.
- Kada se podaci zajedno analiziraju na ovako velikom uzorku, počinju da se uočavaju obrasci napredovanja bolesti koji bi inače ostali skriveni - kaže dr Shulan Tian, jedan od glavnih autora studije i bioinformatičarka na Klinici Mejo.
- Kada razdvojite ove podtipove, možete početi da prilagođavate lečenje biologiji koja zaista pokreće bolest - dodaje ona.
Bolest koja može da ošteti više organa
Masna jetra se dugo posmatrala prvenstveno kao bolest jetre. Međutim, sve je više dokaza da njene posledice mogu da zahvate čitav organizam. Ova bolest danas predstavlja jedan od vodećih uzroka ciroze jetre, raka jetre i potrebe za transplantacijom širom sveta.
Nova studija dodatno je pokazala da se pojedini podtipovi MASLD-a povezuju i sa stanjima koja naizgled nisu direktno povezana sa jetrom, među kojima su depresija, apneja u snu i migrena.
Ovi nalazi ukazuju na to da MASLD može imati širi sistemski uticaj i da različiti oblici bolesti mogu uticati na više organa i organskih sistema.
Naučnici analizirali podatke više od 4.600 pacijenata
Da bi identifikovali različite podtipove bolesti, istraživači su kombinovali rezultate genetskog sekvenciranja sa detaljnim zdravstvenim podacima više od 4.600 pacijenata.
Analizirani su brojni pokazatelji, uključujući nivoe jetrenih enzima, indeks telesne mase i masnoće u krvi, ali i prisustvo drugih bolesti i zdravstvenih stanja, poput dijabetesa, depresije i apneje u snu.
Uz pomoć naprednih računarskih modela, istraživači su izdvojili grupe pacijenata koje su imale slične biološke karakteristike. Na osnovu tih obrazaca definisano je pet različitih podtipova bolesti.
-Ono što se ovde pojavljuje jeste mogućnost da sistematski prepoznamo značajne podgrupe unutar složenih bolesti - kaže dr Eric Klee, jedan od glavnih autora studije.
Prema njegovim rečima, ovakav pristup omogućava da se složene bolesti proučavaju sa mnogo većom preciznošću, što bi u budućnosti moglo da pomogne lekarima da predvide tok bolesti i intervenišu pre nego što nastanu najteža oštećenja.
Genetika bi mogla da promeni način lečenja
Do ovog otkrića došlo se zahvaljujući platformi Mayo Clinic Research Data Atlas, koja povezuje genetske podatke sa zdravstvenim kartonima pacijenata i omogućava istraživačima da u velikim populacijama traže obrasce povezane sa nastankom i napredovanjem bolesti.
Jedan od važnih izvora podataka je i Tapestry Study, istraživački projekat koji je obuhvatio više od 100.000 učesnika i omogućio stvaranje velike baze genetskih podataka.
- Upravo je ovakva vrsta uvida ono što je istraživanje genomike velikih razmera trebalo da omogući - kaže dr Konstantinos Lazaridis, izvršni direktor Centra za individualizovanu medicinu „Carlson and Nelson“ na Klinici Mejo i jedan od autora studije.
- Kada povežete genetske podatke sa detaljnim kliničkim informacijama velikog broja pacijenata, možete početi da redefinišete bolesti na način koji neposredno utiče na lečenje pacijenata - dodaje on.
Sledeći korak - pronaći najbolju terapiju za svaki podtip
Istraživači sada planiraju da svoje rezultate provere na većim i raznovrsnijim grupama pacijenata. Takođe žele da utvrde kako različiti podtipovi MASLD-a reaguju na različite terapije.
Posebnu pažnju planiraju da posvete lekovima iz grupe agonista GLP-1 receptora, koji se već koriste u lečenju gojaznosti i dijabetesa i koji bi mogli da imaju značajnu ulogu i u lečenju metabolički povezane bolesti jetre.
Ako se rezultati potvrde u budućim istraživanjima, ovakav pristup mogao bi da promeni način na koji se masna jetra dijagnostikuje i leči. Umesto da se svi pacijenti posmatraju kao da imaju istu bolest, lekari bi mogli da utvrde koji podtip bolesti pacijent ima, koliki je njegov rizik od komplikacija i koja terapija ima najveće šanse da mu pomogne.
Prva autorka studije, Tahmina Sultana Priya, koja je sada doktorandkinja na Univerzitetu Virdžinija Tek, učestvovala je u istraživanju dok je radila na Klinici Mejo.
