Karotide se mogu opasno suziti bez ikakvih simptoma: Veće suženje znači i veći rizik od moždanog udara
Mozgu je potreban stalan dotok krvi bogate kiseonikom, a veliki deo te krvi dopremaju karotidne arterije. One se nalaze sa obe strane vrata i predstavljaju jedan od glavnih puteva kojima krv stiže do mozga.
Problem nastaje kada se u njihovim zidovima nakuplja plak, odnosno naslage koje se uglavnom sastoje od holesterola i drugih materija. Vremenom plak može da suzi arteriju, što se naziva bolest karotidnih arterija.
Što je suženje veće, to je veći razlog za oprez. Poseban problem nastaje ako plak pukne i na njegovom mestu se formira krvni ugrušak. On može da dospe do mozga i izazove prolazni ishemijski napad (TIA) ili moždani udar.
Bolest često nema simptome
Jedna od najvećih opasnosti bolesti karotidnih arterija jeste to što često ne daje nikakve simptome sve dok suženje ne postane ozbiljno ili dok ne dođe do poremećaja protoka krvi.
Lekar ponekad može da čuje karakterističan šum nad karotidnom arterijom pomoću stetoskopa. Ipak, prisustvo šuma ne znači automatski da je arterija ozbiljno sužena, kao što ni teško suženje ne mora uvek da proizvodi šum.
Kod nekih ljudi prvi znak bolesti može biti prolazni ishemijski napad ili moždani udar.
Ovo su simptomi koje ne smete ignorisati
TIA, koji se često naziva „mini-moždani udar“, može da izazove simptome slične moždanom udaru, ali oni prolaze nakon određenog vremena.
Mogu se javiti:
* iznenadna slabost ili utrnulost lica, ruke ili noge, naročito na jednoj strani tela
* iznenadne teškoće pri pomeranju ruke ili noge
* problemi sa govorom ili razumevanjem tuđeg govora
* nagle smetnje vida na jednom ili oba oka
* iznenadna vrtoglavica, nestabilnost ili gubitak ravnoteže
Iako simptomi TIA mogu potpuno da nestanu, to nije razlog da se ignorišu. TIA može biti ozbiljno upozorenje da postoji povećan rizik od moždanog udara.
Ako se pojave simptomi koji mogu ukazivati na moždani udar, potrebno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.
Kako se otkriva suženje karotidnih arterija?
Prvi pregled koji se najčešće koristi jeste ultrazvuk karotidnih arterija. Ova neinvazivna metoda pomoću zvučnih talasa omogućava lekaru da proceni izgled arterije, protok krvi i stepen suženja.
Za detaljniji prikaz krvnih sudova mogu se koristiti i CT angiografija ili MR angiografija.
Postoji i klasična karotidna angiografija, invazivna procedura tokom koje se kroz krvni sud uvodi kateter, a zatim se uz pomoć kontrastnog sredstva i rendgenskog snimanja prikazuje unutrašnjost arterije.
Lečenje zavisi od stepena suženja i simptoma
Cilj lečenja je smanjenje rizika od moždanog udara. Izbor terapije zavisi od više faktora, pre svega od stepena suženja, toga da li je pacijent imao TIA ili moždani udar, kao i opšteg zdravstvenog stanja.
Kod mnogih pacijenata osnovu lečenja čine promene životnih navika i lekovi koji smanjuju rizik od stvaranja krvnih ugrušaka, snižavaju nivo „lošeg“ LDL holesterola i regulišu krvni pritisak.
Kod određenih pacijenata može biti potrebna procedura kojom se arterija ponovo otvara.
Karotidna endarterektomija
Tokom ove operacije hirurg otvara karotidnu arteriju i uklanja plak koji je suzio njen unutrašnji deo.
Angioplastika sa stentiranjem
Kod ove procedure kroz krvni sud se uvodi kateter do mesta suženja. Balon na vrhu katetera širi suženi deo arterije, nakon čega se postavlja stent – mala mrežasta cevčica koja pomaže da arterija ostane otvorena.
Šta znači kada je karotida sužena više od 70 odsto?
Stepen suženja je jedan od ključnih faktora prilikom donošenja odluke o lečenju.
Kod osoba bez simptoma, kod kojih je karotidna arterija sužena više od 70 odsto, lekar može razmatrati intervenciju ili nastavak najbolje medikamentozne terapije, u zavisnosti od individualnog rizika.
Kod osoba koje su već imale TIA ili moždani udar, situacija je drugačija. Kod njih se kod značajnog suženja može preporučiti procedura za uklanjanje ili smanjenje blokade, jer je rizik od novog moždanog udara veći.
Posebno se izdvaja teška stenoza od 70 do 99 odsto, kod koje pacijenti sa prethodnim simptomima mogu imati najveću korist od pravovremene intervencije.
Zato nalaz koji pokazuje „70 odsto suženja“ ne bi trebalo tumačiti kao znak da će moždani udar sigurno uslediti. Važno je utvrditi da li je pacijent imao simptome, koliko je suženje ozbiljno i koliki je njegov ukupni rizik.
Redovna kontrola krvnog pritiska, holesterola i šećera u krvi, prestanak pušenja, zdrava ishrana i fizička aktivnost takođe imaju važnu ulogu u usporavanju ateroskleroze i smanjenju rizika od moždanog udara.
Izvor: health.harvard.edu/zdravlje.kurir.rs
