Ove promene na licu mogu biti znak upozorenja: Povezane su s većim rizikom od infarkta i šloga
Ateroskleroza, odnosno nakupljanje masnih naslaga u arterijama koje otežavaju protok krvi, odgovorna je za većinu srčanih i moždanih udara. Problem je što se često razvija postepeno i bez simptoma, sve dok ne dovede do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.
Zato istraživači pokušavaju da pronađu znakove koji bi mogli da ukažu na aterosklerozu i povećan kardiovaskularni rizik pre nego što dođe do ozbiljnog događaja.
Nova studija, objavljena u časopisu „Ateroskleroza“, ispitivala je ksantelazmu – žućkaste naslage koje se najčešće pojavljuju oko očiju. One nastaju kada se ćelije imunog sistema, poznate kao makrofagi, ispune holesterolom i drugim mastima. Ksentelazma je često, ali ne uvek, povezana i sa povišenim nivoom holesterola u krvi.
Budući da nakupljanje masti ima važnu ulogu i u razvoju ateroskleroze, istraživači sa Univerziteta Stanford želeli su da utvrde postoji li povezanost između ksantelazme i rizika od ozbiljnih srčanih i cerebrovaskularnih događaja.
Veći rizik kod osoba sa ksantelazmom
Istraživanje je obuhvatilo zdravstvene podatke 17.925 osoba sa dijagnozom ksantelazme i isto toliko ljudi u kontrolnoj grupi. Tokom prve godine praćenja, srčani udar doživelo je 1 odsto osoba sa ksantelazmom, u poređenju sa 0,35 odsto kontrolne grupe.
Slična razlika zabeležena je i kod moždanog udara: javio se kod 0,95 odsto osoba sa ksantelazmom, naspram 0,3 odsto kontrolne grupe. Kada je reč o tranzitornom ishemijskom napadu (TIA), odnosno „mini-moždanom udaru“, stope su bile 0,6 i 0,19 odsto.
Iako su ukupni procenti bili niski, osobe sa ksantelazmom imale su nekoliko puta veći rizik od ovih događaja. Razlika se vremenom smanjivala, ali je povećan rizik ostao prisutan i nakon pet i deset godina.
Istraživači navode da bi ksantelazma zato mogla da bude koristan klinički marker za procenu kardiovaskularnog rizika i pravovremeno uvođenje preventivnih mera.
Nije samo pitanje holesterola
Zanimljivo je da su stope srčanih i moždanih događaja bile slične među osobama sa ksantelazmom bez obzira na to da li su imale povišene masnoće u krvi. To ukazuje da visok nivo holesterola verovatno nije jedini faktor koji objašnjava povezanost.
Same žućkaste naslage na kapcima smatraju se uglavnom bezopasnim, ali bi mogle da budu znak da postoje drugi, još neotkriveni faktori rizika za zdravlje srca i krvnih sudova.
Važno je naglasiti da studija ne dokazuje da ksantelazma izaziva srčani ili moždani udar. Ona pokazuje povezanost i ukazuje na mogućnost da bi osobe sa ovim promenama trebalo detaljnije proceniti u pogledu kardiovaskularnog zdravlja.
Istraživači smatraju da bi redovne kontrole, uz proveru krvnog pritiska, masnoća u krvi i drugih faktora rizika, mogle da pomognu u ranom prepoznavanju problema. Promene životnih navika i odgovarajuća terapija, kada su potrebne, mogu doprineti smanjenju rizika od budućih kardiovaskularnih događaja.
Izvor: sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs
