Šest iznenađujućih komplikacija visokog krvnog pritiska: Od oštećenja vida i bubrega do problema sa pamćenjem
Visok krvni pritisak, odnosno hipertenzija, s razlogom nosi nadimak „tihi ubica“.
Najčešće ne izaziva jasne simptome, pa mnogi ljudi ni ne znaju da ga imaju sve dok se ne otkrije tokom rutinskog pregleda ili dok ne dođe do komplikacija.
Nelečena hipertenzija ne povećava samo rizik od srčanih bolesti i moždanog udara. Vremenom može da ošteti krvne sudove i poremeti protok krvi u različitim delovima organizma, uključujući mozak, bubrege i oči.
Dobra vest je da se krvni pritisak može kontrolisati. Pravovremeno lečenje i promene životnih navika mogu značajno smanjiti rizik od brojnih komplikacija.
Problemi sa pamćenjem i vaskularna demencija
Visok krvni pritisak tokom četrdesetih, pedesetih i ranih šezdesetih godina života povezan je sa većim rizikom od demencijeu kasnijem životnom dobu. Istraživanja pokazuju da ljudi sa najvišim vrednostima krvnog pritiska imaju i najveći rizik od razvoja ovog stanja.
„Hronična hipertenzija fizički menja strukturu sitnih krvnih sudova u mozgu, uskraćujući moždanim ćelijama kiseonik i hranljive materije neophodne za normalno funkcionisanje“, objašnjava dr Jazan Daabul, kardiolog koji vodi program naprednog snimanja srca u bolnici Harrison Memorial u Sinsinatiju, u Kentakiju.
Kako navodi, ti sitni krvni sudovi mogu da se suze, začepe ili puknu, što tokom godina može dovesti do brojnih „tihih“ moždanih udara. Posledica može biti vaskularna demencija, oblik demencije koji nastaje kao posledica oštećenja krvnih sudova u mozgu.
Neka istraživanja ukazuju da se deo ovih promena može sprečiti ili usporiti kontrolom krvnog pritiska, čime se može zaštititi pamćenje i očuvati kognitivno zdravlje.
„Kontrola krvnog pritiska apsolutno je neophodna za očuvanje zdravlja mozga u kasnijem životu“, kaže dr Srihari Naidu, profesor medicine na Medicinskom koledžu u Njujorku.
Oštećenje očiju i gubitak vida
„Nekontrolisana hipertenzija može da ošteti krvne sudove koji snabdevaju mrežnjaču, što može dovesti do gubitka vida“, kaže dr Džej R. Silverštajn, kardiolog iz LCMC Health Lakeview bolnice u Luizijani.
Problem se razvija postepeno i često prolazi neprimećeno sve dok lekar tokom pregleda ne uoči promene na mrežnjači.
Nekontrolisani visok krvni pritisak može biti povezan sa nekoliko očnih problema:
Hipertenzivna retinopatija – nastaje kada oštećenje krvnih sudova poremeti dotok krvi do mrežnjače, što može izazvati zamućen vid, a u težim slučajevima i gubitak vida.
Horoidopatija – dolazi do nakupljanja tečnosti oko mrežnjače, što može dovesti do izobličenja vida.
Optička neuropatija – smanjen ili blokiran protok krvi može oštetiti očni živac i dovesti do gubitka vida.
Visok krvni pritisak može doprineti i razvoju drugih očnih bolesti, poput glaukoma i makularne degeneracije, koje, ukoliko se ne leče, mogu ozbiljno ugroziti vid.
Seksualna disfunkcija
Visok krvni pritisak može da utiče i na seksualno zdravlje.
Kod muškaraca, hipertenzija može otežati postizanje ili održavanje erekcije jer oštećeni krvni sudovi ne omogućavaju dovoljan protok krvi do penisa.
Erektilna disfunkcija, međutim, nije jedini mogući problem. Posledice hipertenzije na seksualno zdravlje mogu se javiti i kod žena.
„Kod žena, visok krvni pritisak može dovesti do vaginalne suvoće, pa čak i bolnog seksualnog odnosa, što se može dogoditi kada je poremećen protok krvi u karlici“, objašnjava dr Daabul.
Oštećenje bubrega
Bubrezi imaju važnu ulogu u filtriranju otpada i viška tečnosti iz krvi. Visok krvni pritisak vremenom može da ošteti njihove sitne krvne sudove, zbog čega bubrezi teže obavljaju svoju funkciju.
Kada su krvni sudovi u bubrezima suženi ili oštećeni, njihova sposobnost filtriranja krvi može da oslabi. Tada se u organizmu zadržavaju tečnost i druge materije, što dodatno može da povisi krvni pritisak.
Tako nastaje začarani krug: visok pritisak oštećuje bubrege, a oštećeni bubrezi mogu dodatno povećati krvni pritisak. U najtežim slučajevima može doći do otkazivanja bubrega.
„Nekontrolisana hipertenzija vremenom polako oštećuje bubrege. Pacijent to obično ne oseća, a problem se često otkrije tek analizama krvi koje pokažu promene u funkciji bubrega ili prisustvo proteina u urinu“, kaže dr Silverštajn.
Gubitak koštane mase i osteoporoza
Visok krvni pritisak povezuje se i sa povećanim gubitkom koštane mase i većim rizikom od osteoporoze.
Iako naučnici još nisu u potpunosti razjasnili ovu vezu, jedan od mogućih mehanizama jeste povećan gubitak kalcijuma putem urina.
„Kada je krvni pritisak hronično visok, on remeti način na koji bubrezi obrađuju minerale. Umesto da zadrži kalcijum, telo ga izbacuje putem urina, zbog čega koštani sistem mora da koristi sopstvene zalihe kako bi nadoknadio gubitak“, objašnjava dr Daabul.
To vremenom može doprineti slabljenju kostiju i povećanju rizika od preloma.
Apneja u snu i poremećaji spavanja
Visok krvni pritisak povezan je i sa opstruktivnom apnejom u snu – stanjem kod kojeg dolazi do ponavljanih prekida disanja tokom spavanja.
Veza je, međutim, složena i može da funkcioniše u oba smera. Hipertenzija može biti povezana sa stanjima kao što su gojaznost i srčana slabost, koji povećavaju rizik od apneje u snu.
Sa druge strane, nelečena apneja može dodatno da pogorša krvni pritisak.
„Apneja u snu može dovesti do skokova krvnog pritiska tokom dana, što vremenom povećava rizik od hipertenzije“, kaže dr Dejvid Ri, kardiolog iz Njujorka.
Pored toga, loš kvalitet sna može uticati na nivo kortizola tokom dana, što može doprineti daljem povećanju krvnog pritiska i telesne težine.
Kako sniziti krvni pritisak?
- Na krvni pritisak može se uticati više nego što mnogi ljudi misle. Hipertenzija je jedan od važnih faktora rizika na koji se može delovati, navodi dr Daabul.
Lekovi su često deo terapije, ali promene životnih navika takođe mogu značajno pomoći u kontroli krvnog pritiska.
Lekar može preporučiti:
Zdraviju ishranu – DASH i mediteranska ishrana, koje obiluju voćem, povrćem, integralnim žitaricama i namirnicama sa manje zasićenih masti i soli, mogu pomoći u snižavanju krvnog pritiska.
Redovnu fizičku aktivnost – cilj je najmanje 150 minuta umerene ili 75 minuta intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno.
Održavanje zdrave telesne težine – čak i relativno mali gubitak kilograma kod osoba sa viškom kilograma može doprineti snižavanju krvnog pritiska.
Prestanak pušenja – nikotin može da povisi krvni pritisak i dodatno optereti srce i krvne sudove.
Ograničavanje alkohola – alkohol može uticati na krvni pritisak, kao i na delovanje pojedinih lekova za hipertenziju.
Ne morate sve promene da uvedete odjednom. Kako savetuje dr Ri, najbolje je početi od jedne promene, pretvoriti je u naviku, a zatim postepeno uvoditi nove.
Najvažnije
Visok krvni pritisak može da napravi mnogo više problema od onih koji se direktno tiču srca i krvnih sudova. Problemi sa pamćenjem, oštećenje vida, seksualna disfunkcija, oštećenje bubrega, slabljenje kostiju i apneja u snu samo su neke od mogućih komplikacija.
Zato je važno redovno kontrolisati krvni pritisak i, ukoliko je povišen, razgovarati sa lekarom o odgovarajućem lečenju. Pravovremena kontrola pritiska može pomoći da se spreče ili ublaže dugoročne posledice hipertenzije.
Izvor: everydayhealth.com/zdravlje.kurir.rs
