Kako upala pritiska srce: Kardiolog upozorava da je infarkt moguć i nedeljama posle bolesti
Upala se određuje kao prirodna i zaštitna reakcija imunološkog sistema na povredu, infekciju ili iritaciju. U ovoj situaciji telo „radi jače” kako bi se izborilo sa infekcijom, a sve to može dodatno da optereti srce. Čak i uobičajene bolesti utiču na brzinu pulsa, srčani ritam i ukupno opterećenje srca.
Dr Ankur Gupta, kardiolog, objašnjava kako infekcija i upala utiču na srce.
- Kada uoči infekciju, imuni sistem se odmah aktivira. Ova reakcija podstiče upalu (inflamaciju), ubrzava metabolizam i podiže telesnu temperaturu. To znači da organi, uključujući i srce, kratkotrajno rade pojačanim tempom - kaže kardiolog.
Zašto srce radi jače dok ste bolesni?
Zadatak srca je da pumpa kiseonik i hranljive materije do ostatka tela. Ovaj posao postaje teži ako se telo bori s bolešću. Povišena telesna temperatura, zapaljenski procesi i promene u nivoima tečnosti u telu mogu da nateraju srce da brže kuca ili radi jače nego obično kako bi potisnulo krv. Ovo dodatno opterećenje mogu da osete i osobe koje nemaju nikakva srčana oboljenja.
Uticaj infekcija na puls i ritam srca
- Tahikardija, odnosno ubrzan rad srca, predstavlja jednu od najčešćih reakcija tela na povišenu temperaturu, zapaljenje i stres uzrokovan bolešću. Takođe možete primetiti preskakanje srca, osećaj da vam srce „lupa” ili da radi nepravilno - kaže dr Gupta.
Iako se ove promene obično povlače s oporavkom, ponekad mogu da potraju još neko vreme nakon što bolest prođe.
Može li upala dugoročno da utiče na zdravlje srca?
- Kratkotrajna upala usled uobičajenih bolesti normalan je deo borbe protiv infekcije i obično ne ostavlja trajne posledice. Većina osoba se uspešno oporavi bez kardioloških komplikacija, naročito ako miruju, unose dovoljno tečnosti i kontrolišu simptome - navodi dr Ankur Gupta.
Međutim, dugotrajno zapaljenje može da ošteti krvne sudove i poveća rizik od srčanih oboljenja. Nivo rizika zavisi od opšteg zdravlja, vrste bolesti i težine samog zapaljenskog procesa.
Kada bolest može ozbiljnije da ugrozi srce?
- Čak i blage virusne infekcije mogu nekada da izazovu nove ili učestale poremećaje srčanog ritma koji traju nedeljama ili mesecima nakon bolesti. Takođe, određene respiratorne infekcije mogu privremeno, u narednim nedeljama, da povećaju rizik od srčanog ili moždanog udara - objašnjava dr Gupta.
Neke bolesti stvaraju veći pritisak na srce od drugih, naročito: teške infekcije, hronične bolesti, postojeća oboljenja srca, kao i stanja poput visokog krvnog pritiska i dijabetesa.
Osetljiva kategorija su starije osobe, a rizik od komplikacija veći je i kod težih oblika gripa ili infekcije COVID-19. Određene virusne infekcije uzrokuju miokarditis (zapaljenje srčanog mišića), a ozbiljne komplikacije mogu dovesti do zapaljenja srčanog mišića ili pogoršanja postojeće srčane slabosti.
Simptomi na koje treba obratiti pažnju tokom ili nakon bolesti
Ako primetite bilo šta neuobičajeno, shvatite to ozbiljno. Obratite pažnju na:
* Bol ili pritisak u grudima
* Otežano disanje, posebno dok mirujete
* Vrtoglavicu ili nesvesticu
* Hroničan umor koji se ne smanjuje
* Ubrzan ili nepravilan rad srca koji se ne vraća u normalu ni nakon oporavka
* Oticanje nogu ili zglobova
Kada da se obratite lekaru?
Dr Gupta savetuje da potražite medicinsku pomoć ako tegobe povezane sa srcem ne prolaze iako se temperatura i drugi znaci bolesti povlače. Potrebno je otići na pregled u slučaju nesvestice, ako se simptomi pogoršavaju, ako su tegobe nove i neobične ili ako već imate hronične bolesti.
- Potražite neodložnu hitnu medicinsku pomoć u slučaju jakog bola u grudima ili ozbiljnog otežanog disanja - kaže dr Gupta.
Kako lekari procenjuju simptome nakon bolesti
Lekar će obično prvo uzeti detaljnu anamnezu i raspitati se o simptomima. Uradiće fizički pregled, kao i dodatne analize poput EKG-a, laboratorijskih analiza krvi ili ultrazvuka srca. U nekim slučajevima sprovodi se i monitoring srčanog ritma (holter) kako bi se utvrdilo da li su simptomi povezani sa infekcijom ili drugim uzrokom.
Kako da pomognete svom srcu tokom oporavka?
Odmor je ključan dok se telo leči, pa je savet da se svakodnevnim aktivnostima vraćate postepeno. Ako se i dalje osećate slabo ili umorno, nemojte forsirati organizam.
- Ako imate oboljenje srca ili faktore rizika, redovna vakcinacija protiv gripa i virusa COVID-19, uz konsultacije sa lekarom, pomaže u zaštiti srca tokom mogućih infekcija - savetuje dr Gupta.
Izvor: bannerhealth.com/ zdravlje.kurir.rs
