Hronični stres može tiho preoblikovati srce: Naučnici otkrili 43% veći rizik od srčanog i moždanog udara
Hronična upalapovezana sa stresom, životnim navikama, mentalnim zdravljem i socioekonomskim okolnostima mogla bi godinama tiho da menja strukturu srca, i to pre nego što se pojave prvi simptomi.
Novo istraživanje pokazalo je da su ljudi sa najvišim nivoima upale imali 43 odsto veći rizik od srčanog i moždanog udara.
Istraživači sa MRC Laboratory of Medical Sciences i Imperial College London analizirali su podatke gotovo 480.000 odraslih osoba iz Velike Britanije. U istraživanju su koristili podatke UK Biobank, uključujući rezultate krvnih analiza, snimanja srca i genetske podatke.
Upala može menjati strukturu srca
Naučnici su nivo hronične upale procenjivali pomoću krvnog markera poznatog kao glikoprotein acetil (GlycA).
Osobe koje su imale najviše nivoe upale, odnosno one iz gornjih 20 odsto ispitanika, imale su 43 odsto veći rizik od srčanog i moždanog udara u poređenju sa osobama sa najnižim nivoima upale.
Kod ispitanika sa višim nivoima upale uočene su i promene u strukturi i funkciji srca. Imali su deblje zidove srca, manje srčane komore i slabije punjenje srca krvlju. Prema istraživačima, takve promene mogu nastajati godinama pre nego što se pojave simptomi ili razvije srčana slabost.
Stres, pušenje i višak kilograma
Istraživanje je pokazalo i povezanost hronične upale sa psihološkim stresom i nepovoljnijim socioekonomskim okolnostima. Sa višim nivoima upale bili su povezani i poznati faktori rizika za bolesti srca, među kojima su pušenje i višak telesne masti.
Istraživači naglašavaju da genetska predispozicija ili teške životne okolnosti ne znače da će osoba nužno razviti srčano oboljenje.Na pojedine faktore rizika moguće je uticati, uključujući pušenje, fizičku neaktivnost i višak telesne mase.
Moguća uloga krvnih testova
Naučnici su izdvojili i određene inflamatorne proteine iz porodica interleukina-1 i TNF kao moguće učesnike u promenama koje su uočene na srcu. Neki od ovih proteina već su predmet istraživanja lekova koji deluju protiv upale.
Autori navode da bi u budućnosti krvni testovi za procenu upale, u kombinaciji sa genetskim podacima, mogli pomoći u prepoznavanju ljudi kojima je potrebna ranija procena kardiovaskularnog rizika. Međutim, za takvu primenu potrebna su dodatna istraživanja.
Studija je objavljena u časopisu European Journal of Preventive Cardiology, a finansirali su je Medical Research Council i British Heart Foundation.
Izvor: sciencedaily.com/zdravlje.kurir.rs
