Zašto je ateroskleroza opasna? Plak u arterijama otkriven i kod mlađih od 30 godina
Ateroskleroza može godinama, pa i decenijama, da napreduje bez simptoma, dok se u zidovima arterija postepeno stvara plak koji povećava rizik od srčanog i moždanog udara. Na Svetski dan srca, 29. septembra, posebno je važan podsetnik da ovaj proces ne počinje tek u poznim godinama - veliko međunarodno istraživanje pokazalo je da plak u arterijama već ima približno svaki 13. mladi čovek između 18 i 29 godina.
Rezultati dolaze iz prve faze projekta REACT, jednog od najvećih istraživanja "tihe" ateroskleroze tokom odraslog života. U studiji je učestvovalo 16.808 ljudi od 18 do 70 godina iz Danske i Španije, bez ranije poznate aterosklerotske kardiovaskularne bolesti. Istraživači su snimali koronarne arterije koje snabdevaju srce, karotidne arterije na vratu i femoralne arterije u nogama.
Rezultati, predstavljeni na Kongresu Evropskog kardiološkog društva i objavljeni u časopisu The New England Journal of Medicine, pokazali su da je aterosklerotski plak imalo 57,1 odsto učesnika. Njegova učestalost povećavala se sa godinama, ali je posebno iznenadio podatak da je ateroskleroza već prisutna kod približno jednog od 13 učesnika mlađih od 30 godina.
Kada plak postaje opasan?
Ateroskleroza nastaje nakupljanjem masti, holesterola i drugih materija u zidovima arterija i može neprimetno da napreduje decenijama. Plak vremenom može da suzi krvni sud i smanji dotok krvi do organa i tkiva, ali i da pukne i podstakne stvaranje ugruška koji može da dovede do srčanog ili moždanog udara.
Tegobe se često javljaju tek kada suženje postane dovoljno izraženo da ograniči protok krvi (bol u grudima, kratak dah, bol u nogama pri hodu), dok prvi očigledan znak bolesti ponekad može da bude ozbiljan kardiovaskularni događaj.
Posledice zavise i od toga koje su arterije zahvaćene. Ateroskleroza koronarnih arterija može da dovede do angine i srčanog udara, promene na karotidnim arterijama povećavaju rizik od moždanog udara i tranzitornog ishemijskog udara (TIA), dok zahvatanje arterija nogu može da dovede do periferne arterijske bolesti. Aterosklerotske promene mogu da zahvate i arterije koje snabdevaju bubrege i druge organe.
Faktori koji ubrzavaju aterosklerozu
Razvoj ateroskleroze povezan je sa brojnim faktorima rizika, od kojih neke možemo da kontrolišemo. Među najvažnijima su pušenje, povišen LDL, odnosno "loš" holesterol, visok krvni pritisak, dijabetes, prekomerna telesna težina, naročito nagomilavanje masnog tkiva u predelu stomaka, metabolički sindrom i nedovoljna fizička aktivnost.
Riziku doprinosi i način ishrane, posebno čest unos namirnica bogatih zasićenim mastima uz nedovoljan unos voća i povrća. Važan faktor je i povišen lipoprotein(a), odnosno Lp(a), čija je koncentracija u velikoj meri genetski određena.
Postoje i faktori na koje ne možemo da utičemo. Rizik raste sa godinama, a važna je i porodična anamneza, odnosno pojava aterosklerotskih kardiovaskularnih bolesti kod bliskih srodnika.
Da li plak treba tražiti pre simptoma?
Autori projekta REACT smatraju da bi direktno otkrivanje plaka snimanjem u budućnosti moglo da dopuni procenu rizika koja se danas zasniva na faktorima kao što su godine, krvni pritisak, holesterol i pušenje.
Ipak, naredna faza trebalo bi da pokaže da li otkrivanje plaka snimanjem donosi dovoljno dodatnih informacija u odnosu na postojeću procenu kardiovaskularnog rizika da bi takav pristup imao mesto u skriningu ljudi bez simptoma.
Izvor: Scitechdaily.com/Stetoskop.info/Zdravlje.kurir.rs
