Lupus ne napada samo zglobove i kožu: Ove promene na očima ne bi trebalo ignorisati
Lupus je hronična autoimuna bolest koja može uticati na različite organe i sisteme u telu. Iako je često povezan sa umorom, bolovima u zglobovima i promenama na koži, može uticati i na oči.
Komplikacije sa očima mogu varirati od neprijatnog osećaja suvoće do ozbiljnih stanja koja mogu ugroziti vid. Zato je važno prepoznati moguće simptome i blagovremeno potražiti medicinsku pomoć.
Sindrom suvog oka
Jedan od češćih problema kod ljudi sa lupusom je sindrom suvog oka, takođe poznat kao keratokonjunktivitis sika. Javlja se kod oko 25 procenata ljudi sa lupusom.
Javlja se kada imuni sistem napadne suzne žlezde, koje su odgovorne za proizvodnju suza. Zbog nedostatka suza, oči postaju suve i upaljene, a mogu se javiti bol, svrab, peckanje i osetljivost na svetlost.
Često se koriste veštačke suze, dok imunosupresivni lekovi mogu pomoći u lečenju osnovnog uzroka. Mnogi ljudi sa lupusom takođe imaju Šegrenovu bolest, koju takođe karakterišu suve oči i usta, ali sindrom suvog oka može se javiti i bez njega.
Čir rožnjače
Lupus takođe može dovesti do čireva rožnjače, što je oštećenje providnog spoljašnjeg sloja oka koji omogućava jasan vid. Kod ljudi sa lupusom, često se javlja kao rezultat dugotrajnog suvog oka. Nedostatak suza povećava trenje i može oštetiti rožnjaču, a istovremeno usporava njeno zarastanje. Ovo povećava rizik od čireva i infekcije.
Ukoliko dođe do infekcije, ona se leči antibiotskim, antigljivičnim ili antivirusnim kapima, u zavisnosti od uzroka. Kortikosteroidne kapi mogu se koristiti za smanjenje upale, a kapi za podmazivanje pomažu u održavanju vlažnosti oka i podstiču zarastanje.
Diskoidni eritematozni lupus
Diskoidni eritematozni lupus je kožna bolest koja se može pojaviti kao zadebljani, ljuspasti osip, uključujući i na kapcima.
Promene se najčešće javljaju na delovima kože izloženim suncu, posebno na licu, ušima i koži glave, ali mogu uticati i na druge delove tela. Žene su pogođene oko tri puta češće od muškaraca, a pušenje i izlaganje suncu mogu izazvati pojavu promena.
Lezije obično dobro reaguju na oralne kortikosteroide, dok teži slučajevi mogu zahtevati i injekcije kortizona.
Retinalni vaskulitis
Retinalni vaskulitis je uzrokovan upalom krvnih sudova koja može smanjiti protok krvi do mrežnjače, sloja ćelija na zadnjem delu oka koji registruje svetlost i šalje signale u mozak.
Zbog smanjenog snabdevanja krvlju, mrežnjača može pokušati da stvori nove krvne sudove, odnosno neovaskularizaciju. Međutim, ovi sudovi su slabi i mogu pući ili curiti krv, što može izazvati otok mrežnjače, slepe tačke i bezbolan gubitak vida. U lečenju se mogu koristiti oralni kortikosteroidi ili steroidne injekcije u staklasto telo, kao i imunosupresivni lekovi.
Skleritis
Lupus takođe može izazvati skleritis, odnosno upalu sklere, čvrstog belog spoljašnjeg sloja oka. Dugotrajna upala može istanjiti skleru i oslabiti je.
Skleritis često izaziva bol, zamagljen vid i osetljivost na svetlost, kao i crvenilo oka ili tamne mrlje na beonjačama. U teškim slučajevima, čak i manja povreda može dovesti do ozbiljnog oštećenja oka i gubitka vida. Lečenje može uključivati kortikosteroide i nesteroidne antiinflamatorne lekove kao što je ibuprofen.
Uveitis i horoiditis
Uveitis je zapaljenje uvee, srednjeg sloja oka između beonjače i mrežnjače. Razvija se kod čak 5 procenata ljudi sa lupusom. Kod lupusa se često javlja kao horoiditis, zapaljenje horoidee, koja snabdeva mrežnjaču krvlju. Upala može oštetiti krvne sudove mrežnjače i, u nekim slučajevima, dovesti do odvajanja mrežnjače.
Odvajanje mrežnjače može izazvati slepilo ako se ne leči brzo. Horoiditis se često leči sistemskim kortikosteroidima koji se daju oralno ili intravenozno, dok se blaži slučajevi mogu lečiti kortikosteroidnim kapima. Ponekad je potrebna imunosupresivna terapija.
Okluzija centralne retinalne arterije
Okluzija centralne retinalne arterije (CRAO) je hitno stanje koje nastaje kada krvni ugrušak blokira glavnu arteriju koja snabdeva mrežnjaču krvlju. Može izazvati iznenadni delimični ili potpuni gubitak vida na jednom oku.
Češće se javlja kod ljudi sa lupusom koji takođe imaju antifosfolipidni sindrom, autoimunu bolest povezanu sa abnormalnim zgrušavanjem krvi. Antifosfolipidni sindrom se smatra oblikom ishemijskog moždanog udara.
Lečenje može uključivati lekove za snižavanje očnog pritiska ili rastvaranje ugrušaka, a masaža očiju može se pokušati ubrzo nakon događaja kako bi se obnovio protok krvi. Uprkos lečenju, vid na pogođenom oku se vraća kod manje od 20 procenata ljudi koji dožive CRAO.
Optički neuritis ili optička neuropatija
Ređe, lupus može uticati na optički nerv, uzrokujući optički neuritis, odnosno upalu omotača oko optičkog nerva. Ovo može dovesti do oštećenja i atrofije nervnog tkiva. Najčešće je pogođeno jedno oko, ali oštećenje može biti ozbiljno.
Optička neuropatija je slično stanje u kojem se krvni sudovi koji snabdevaju optički nerv blokiraju. Ponekad se naziva „moždani udar oka“ i zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Steroidne injekcije u staklasto telo oka mogu se koristiti za oba stanja. Kod optičke neuropatije, antikoagulansi se takođe mogu propisati kako bi se sprečile blokade krvnih sudova u drugom oku.
Kada bi trebalo da potražite pomoć?
Iznenadni gubitak vida, nove slepe tačke, jak bol u očima, ekstremna osetljivost na svetlost ili iznenadni zamagljen vid zahtevaju hitnu medicinsku procenu.
Iako lupus neće izazvati probleme sa očima kod svake osobe, rano prepoznavanje simptoma i lečenje očnih komplikacija mogu biti važni za očuvanje vida.
Izvor: Ordinacija.vecernji.hr/zdravlje.Kurir.rs
