Višak soli može pokrenuti mršavi MASH: Naučnici otkrili kako nastaje teži oblik masne jetre
Nova studija pokazuje da prekomeran unos soli može promeniti način na koji jetra obrađuje masti i pokrenuti upalne procese, čak i kod osoba koje nemaju višak kilograma.
Masna bolest jetre najčešće se povezuje sa gojaznošću, ali sve veći broj ljudi sa normalnom telesnom težinom razvija njen težak oblik. Upravo zbog toga naučnici pokušavaju da utvrde šta pokreće bolest kod osoba koje nemaju tipične faktore rizika.
Istraživači sa Medicinskog fakulteta Djuk-NUS razvili su model na miševima koji oponaša karakteristike takozvanog „mršavog MASH-a“, odnosno metabolički disfunkcionalnog steatohepatitisa kod osoba sa normalnim indeksom telesne mase.
MASH je progresivan oblik masne bolesti jetre koji karakterišu upala i stvaranje ožiljnog tkiva. Ukoliko napreduje, može dovesti do ciroze, otkazivanja jetre i raka jetre.
Kada jetra ima manje masti, ali je upala izražena
Kod nekih pacijenata sa „mršavim MASH-om“ količina masti u jetri može biti relativno niska, ali su upala i ožiljci izraženi. To znači da sama telesna težina ne pokazuje uvek koliko je bolest jetre ozbiljna.
U novom istraživanju naučnici su otkrili da prekomeran unos soli može da promeni način na koji jetra obrađuje masti. Istovremeno, dolazi do aktivacije imunih ćelija koje podstiču upalu u jetri.
Istraživači navode da ovi rezultati ukazuju na to da „mršavi MASH“ nije samo ista bolest koja se javlja kod osoba sa gojaznošću. Mehanizmi koji je pokreću mogu biti drugačiji.
- Naši nalazi ukazuju na to da mršavi MASH nije samo ista bolest koja se javlja kod mršavije osobe. Biologija izgleda da je drugačija - objasnila je dr Džou Đin, glavna autorka studije.
Prema njenim rečima, dok je MASH povezan sa gojaznošću usko povezan sa prekomernim nakupljanjem masti, rezultati ovog modela pokazuju da visok unos soli može promeniti metabolizam jetre i aktivirati upalne puteve čak i bez gojaznosti.
Zašto je važno razlikovati različite oblike bolesti?
Nalazi su značajni jer bi mogli da objasne zašto terapije razvijene za MASH povezan sa gojaznošću ne moraju podjednako dobro da deluju kod mršavih pacijenata.
Istraživači smatraju da bi bolje razumevanje mehanizama koji stoje iza „mršavog MASH-a“ moglo da dovede do preciznije dijagnostike i terapije prilagođene karakteristikama svakog pacijenta.
Poseban značaj ima i činjenica da je kardiovaskularna bolest jedan od vodećih uzroka smrti kod osoba sa MASH-om. Zbog toga naučnici žele da utvrde da li procesi koji dovode do oštećenja jetre kod „mršavog MASH-a“ mogu istovremeno uticati i na srce.
Profesor Derek Džon Hauzenloj, jedan od autora studije, istakao je da novi model omogućava proučavanje „mršavog MASH-a“ kao bolesti koja može imati posledice po ceo organizam, a ne samo po jetru.
Tim planira da ovaj model koristi za pronalaženje ranih biomarkera koji bi mogli pomoći u otkrivanju „mršavog MASH-a“, kao i za testiranje jedinjenja koja bi mogla da blokiraju upalne puteve izazvane solju.
Cilj je da se u budućnosti pacijenti ranije razlikuju prema mehanizmu koji pokreće bolest i da se utvrdi koji tretman bi za svakog od njih mogao biti najefikasniji.
Izvor: News-medical.net/Zdravlje.Kurir.rs
