Život bez slezine: Možete li normalno funkcionisati nakon operacije?
- Život bez slezine je moguć, a nakon splenektomije jetra i koštana srž preuzimaju deo njenih funkcija, pa je moguć normalan život uz oprez.
- Osobe bez slezine imaju veći rizik od ozbiljnih infekcija, zbog čega su važni vakcine protiv pneumokoka, meningokoka i godišnja zaštita od gripa.
- Potrebni su i dodatni oprez u ishrani i putovanjima, posebno uz izbegavanje sirove hrane, malarije i ujeda insekata.
Slezina je organ veličine pesnice koji se nalazi u gornjem levom delu trbušne duplje, odmah iza rebara. Njena glavna uloga je filtriranje krvi, uklanjanje starih krvnih zrnaca i borba protiv različitih infekcija. Kao važan deo imunog sistema, ona proizvodi bela krvna zrnca koja štite organizam od opasnih bakterija. Većina ljudi čak ni ne razmišlja o slezini dok ne doživi povredu ili bolest koja zahteva medicinsku intervenciju
Operacija se najčešće izvodi laparoskopski
Postoji mnogo razloga zbog kojih lekari preporučuju hiruršku proceduru poznatu kao splenektomija. Najčešće su u pitanju teške traume abdomena usled saobraćajnih nesreća ili sportskih aktivnosti, kada može doći do opasnog unutrašnjeg krvarenja. Pored povreda, uklanjanje slezine često je neophodno kod određenih bolesti krvi, teških infekcija, uvećane slezine ili nekih oblika raka.
Sama operacija se danas najčešće izvodi laparoskopski, što omogućava brži oporavak i manje ožiljaka u poređenju sa klasičnom otvorenom procedurom.
Nakon operacije, jetra i koštana srž preuzimaju deo funkcija koje je ranije obavljala slezina. Zbog toga je moguće nastaviti sa svakodnevnim aktivnostima i voditi normalan život, ali uz veći oprez jer organizam gubi važnu liniju odbrane od određenih bakterijskih infekcija.
Veći rizik od infekcija
Da bi se rizik od infekcija sveo na minimum, osobe bez slezine moraju da prođu odgovarajući program vakcinacije. To obično uključuje vakcine protiv pneumokoka i meningokoka, kao i redovnu godišnju vakcinaciju protiv gripa.
Gubitak slezine povećava podložnost ozbiljnim infekcijama, poput upale pluća ili meningitisa. Rizik je posebno izražen u prvim godinama nakon operacije, zbog čega je važno na vreme prepoznati simptome bolesti.
Povišena temperatura, bol u grlu, kašalj ili druge nagle promene zdravstvenog stanja zahtevaju brzu procenu lekara. Osobe bez slezine treba da budu posebno oprezne jer se određene bakterijske infekcije mogu brzo razviti i postati opasne po život.
Takođe je korisno nositi narukvicu ili karticu koja obaveštava medicinsko osoblje da osoba nema slezinu, što može biti važno u hitnim situacijama.
Prevencija infekcija i pravila u kuhinji
Osobe bez slezine treba da obrate posebnu pažnju na bezbednost hrane jer su podložnije određenim infekcijama koje se prenose hranom.
Ne preporučuje se konzumacija sirovog mesa, nedovoljno termički obrađenih jaja, nepasterizovanog mleka i sirovih morskih plodova. Hranu treba dobro oprati i termički obraditi, a ostatke što pre odložiti u frižider kako bi se sprečio rast bakterija.
Dugoročno, ishrana treba da bude raznovrsna i bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama i nemasnim izvorima proteina. Minerali poput cinka i selena, koji se nalaze u orašastim plodovima i ribi, doprinose normalnom funkcionisanju imunog sistema. Važna je i redovna hidratacija, dok prekomernu konzumaciju alkohola treba izbegavati.
Putovanja zahtevaju dodatni oprez
Život bez slezine zahteva pažljivije planiranje putovanja, posebno kada se putuje u područja u kojima postoji rizik od malarije. Osobe bez slezine imaju veći rizik od teških komplikacija ove infekcije, pa je pre putovanja važno konsultovati lekara o preventivnim merama i eventualnoj zaštiti od malarije.
Prilikom boravka u prirodi preporučuje se nošenje duže odeće kako bi se smanjio rizik od ujeda krpelja i drugih insekata. Nakon ujeda životinje ranu treba odmah očistiti i što pre potražiti medicinsku pomoć.
Iako život bez slezine zahteva određena prilagođavanja i veću pažnju prema zdravlju, nedostatak ovog organa nije prepreka za ispunjen i aktivan život. Uz odgovarajuće mere predostrožnosti, zdravu ishranu i redovne kontrole, moguće je nastaviti sa svakodnevnim aktivnostima.
Izvor: Ordinacija.vecernji.hr/Zdravlje.Kurir.rs
