Ozbiljne bolesti pluća ne počinju uvek kašljem: Pulmolog upozorava na 4 rana znaka
Uporan kašalj je tegoba koju uglavnom dovodimo u vezu s bolestima pluća. Lekari ipak kažu da se neke ozbiljne plućne bolesti, poput hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), idiopatske plućne fibroze (IPF) i astme, uglavnom neprimetno razvijaju. Ove bolesti često počinju suptilnim promenama, na primer slabijom izdržljivošću, a ne upravo onako kako bismo pomislili - kašljem. Pulmolog dr Sandip Najar ukazuje na 4 znaka upozorenja na oslabljenu funkciju pluća.
Stalan umor uprkos dovoljnom snu
Respiratorni sistem snabdeva kiseonikom različite organe. Kada prenos kiseonika ne funkcioniše pravilno, srce i pluća pojačano rade. Zbog toga periferna tkiva dobijaju manje kiseonika i mogu ostati u stanju stalnog umora, koji ne prolazi ni nakon 8 sati noćnog sna.
Neobjašnjiv nedostatak vazduha pri naporu
Ako iznenada ostanete bez daha tokom uobičajenih aktivnosti, poput nošenja namirnica, penjanja uz stepenice ili tokom šetnje s prijateljem, savet je da proverite zdravlje pluća. Stručnjaci napominju da ove tegobe mogu da budu posledica starenja, slabije kondicije ili povećanja telesne težine.Međutim, postepeno smanjivanje tolerancije na fizički napor jedan je od najčešćih ranih pokazatelja opadanja plućnog kapaciteta, navodi dr Najar.
Nejasan osećaj stezanja u grudima ili plitko disanje
Na početku problema s plućima mnogi pacijenti žale se na plitko disanje ili pritisak u grudima. Ovi simptomi mogu se javiti i bez izraženijih znakova problema sa plućima, poput zviždanja u grudima ili jakog bola.
Oticanje članaka ili stopala
U uznapredovalim fazama opterećenja pluća može doći do povećanja krvnog pritiska u plućnim arterijama, što dodatno opterećuje desnu stranu srca. Sve to ima za posledicu zadržavanje tečnosti i oticanje članaka ili stopala.
Šta bi trebalo da uradite?
Spirometrija je test plućne funkcije. U pitanju je bezbolna i neinvazivna dijagnostička metoda kojom se meri zapremina vazduha u plućima i brzina protoka vazduha kroz disajne puteve.
Ovaj test meri forsirani vitalni kapacitet, to jest ukupnu zapreminu vazduha koju pacijent može snažno i brzo da izdahne posle maksimalnog udaha. Forsirani ekspiratorni volumen u prvoj sekundi meri količinu vazduha koju možete da izdahnete u prvoj sekundi forsiranog izdaha. Spirometrija proverava i maksimalni vršni ekspiratorni protok, to jest najveću brzinu kojom vazduh izlazi iz pluća tokom izdaha.
Jednostavan, neinvazivan test spirometrije, odnosno ispitivanje plućne funkcije, može da pruži uvid u stanje disajnih puteva pre nego što dođe do nepovratnog oštećenja pluća.
Kada potražiti pomoć?
- Ako primetite da vam svakodnevne aktivnosti izazivaju neuobičajen nedostatak vazduha ili umor koji traje dve do tri nedelje, trebalo bi da se obratite lekaru ili pulmologu. Ne čekajte da se javi kašalj kako biste potražili pomoć, jer je rano lečenje važno za očuvanje plućne funkcije i dugoročno zdravlje - napominje dr Najar.
Izvor: timesofindia.indiatimes.com/ zdravlje.kurir.rs
