Insulinska rezistencija i predijabetes nisu isto: Kako prepoznati razliku i smanjiti rizik od dijabetesa?
- Insulinska rezistencija i predijabetes nisu isto: prvo može postojati i uz normalan šećer, dok predijabetes znači povišen nivo glukoze pre dijabetesa tipa 2.
- Predijabetes se najčešće otkriva analizama krvi, a insulinska rezistencija se procenjuje kroz više pokazatelja, uz moguć znak akantozu nigricans.
- Redovna fizička aktivnost, mršavljenje, bolja ishrana i san mogu smanjiti rizik od dijabetesa i do 58 odsto.
Insulinska rezistencija i predijabetes često se pominju zajedno, pa mnogi misle da je reč o istom zdravstvenom problemu. Iako su ova stanja tesno povezana, među njima postoji važna razlika.
– Insulinska rezistencija može dovesti do predijabetesa, a većina ljudi sa predijabetesom ima i insulinsku rezistenciju – objašnjava dr Sidni Blount, endokrinolog sa Univerziteta Nebraska Medicine.
Koja je razlika između insulinske rezistencije i predijabetesa?
Insulinska rezistencija nastaje kada ćelije u organizmu ne reaguju dovoljno dobro na insulin, hormon koji omogućava da glukoza iz krvi uđe u ćelije i bude iskorišćena za energiju.
Kada se razvije insulinska rezistencija, organizmu je potrebno više insulina da bi održao normalan nivo šećera u krvi. Pankreas zato počinje da luči veće količine ovog hormona i u početku uspeva da nadoknadi smanjenu osetljivost ćelija.
Predijabetes znači da je nivo šećera u krvi viši od normalnog, ali još nije dostigao vrednosti koje ukazuju na dijabetes tipa 2.
Do toga može doći kada pankreas vremenom više ne uspeva da proizvede dovoljno insulina da bi nadoknadio insulinsku rezistenciju. Tada glukoza počinje da raste.
Insulinska rezistencija, dakle, može postojati i pre nego što se pojavi predijabetes. To je važna razlika jer osoba može imati poremećaj osetljivosti na insulin, a da joj je šećer u krvi još uvek u granicama normale.
Kako se otkriva predijabetes?
Predijabetes najčešće ne izaziva prepoznatljive simptome, pa mnogi ljudi ne znaju da ga imaju dok ne urade analize krvi.
Za otkrivanje ovog stanja koriste se:
Glukoza u krvi natašte – meri nivo šećera nakon perioda bez uzimanja hrane.
Oralni test tolerancije na glukozu – pokazuje kako organizam reaguje na unos određene količine glukoze.
HbA1c test – pokazuje prosečan nivo šećera u krvi tokom prethodna dva do tri meseca.
Potreba za testiranjem i učestalost kontrola zavise od godina, porodične istorije bolesti i drugih faktora rizika.
Kako se prepoznaje insulinska rezistencija?
Ne postoji jedan rutinski test krvi koji samostalno i pouzdano postavlja dijagnozu insulinske rezistencije. Lekar procenjuje više pokazatelja, među kojima su nivo glukoze, masnoće u krvi i nalazi fizičkog pregleda.
Jedan od mogućih vidljivih znakova je potamnela, zadebljala koža oko vrata, u pazuhu ili na drugim pregibima tela. Ova promena naziva se akantoza nigricans i može biti povezana sa insulinskom rezistencijom.
Osobama kod kojih se sumnja na ovaj poremećaj savetuje se provera nivoa šećera u krvi, jer insulinska rezistencija može prethoditi predijabetesu. Ne postoji unapred određeno vreme za koje će se jedno stanje razviti u drugo – tok zavisi od brojnih individualnih faktora.
Do kojih zdravstvenih problema može dovesti insulinska rezistencija?
Ako se ne prepoznaju i ne kontrolišu metabolički poremećaji povezani sa insulinskom rezistencijom, mogu se javiti i druge komplikacije, uključujući:
* dijabetes tipa 2
* metaboličku masnu bolest jetre
* povišen holesterol i trigliceride
* visok krvni pritisak
* povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti
Ko je u većem riziku od insulinske rezistencije i predijabetesa?
Rizik je veći kod osoba koje imaju jedan ili više sledećih faktora:
* roditelja, brata ili sestru sa dijabetesom
* ranije dijagnostikovan gestacijski dijabetes
* prekomernu telesnu težinu ili gojaznost
* ishranu bogatu industrijski prerađenim namirnicama
* nedovoljno fizičke aktivnosti
* opstruktivnu apneju u snu
I godine, porodična istorija i određene populacione karakteristike mogu uticati na rizik. Ako imate neki od ovih faktora, razgovarajte sa lekarom o tome kada bi trebalo da proverite šećer u krvi.
Kako sprečiti ili poboljšati insulinsku rezistenciju i predijabetes?
Promene životnih navika mogu značajno da poboljšaju osetljivost organizma na insulin i pomognu u regulisanju šećera u krvi. Kod osoba sa predijabetesom one mogu smanjiti rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.
Najvažnije preporuke su:
Redovna fizička aktivnost: cilj je najmanje 150 minuta umerene aktivnosti nedeljno, poput brzog hodanja, uz vežbe snage.
Smanjenje telesne težine: kod osoba sa viškom kilograma, gubitak oko sedam odsto početne težine može značajno smanjiti rizik od dijabetesa.
Uravnotežena ishrana: ograničite industrijski prerađenu hranu i namirnice sa mnogo dodatog šećera. Prednost dajte povrću, integralnim žitaricama, mahunarkama i kvalitetnim izvorima proteina.
Dovoljno sna: redovan i kvalitetan san važan je za metaboličko zdravlje.
Prestanak pušenja: pušenje dodatno povećava rizik od dijabetesa i bolesti srca.
Lečenje apneje u snu: ako imate simptome poput glasnog hrkanja i prekida disanja tokom spavanja, obratite se lekaru.
Istraživanje Programa za prevenciju dijabetesa pokazalo je da su osobe koje su izgubile sedam odsto telesne težine i vežbale 150 minuta nedeljno smanjile rizik od razvoja dijabetesa za 58 odsto tokom tri godine. Promene ne moraju biti drastične da bi donele korist. Važno je da budu postepene, dosledne i prilagođene zdravstvenom stanju.
Koji simptomi mogu ukazivati na dijabetes?
Predijabetes obično nema simptome, ali ako se razvije dijabetes, mogu se javiti:
* učestalo mokrenje
* pojačana glad
* umor
* zamagljen vid
* trnjenje ili utrnulost stopala
Ako primetite ove tegobe, obratite se lekaru i proverite nivo šećera u krvi.
Zašto je važno reagovati na vreme?
Dugotrajno povišen šećer u krvi može oštetiti krvne sudove, nerve i druge organe. Nekontrolisani dijabetes povećava rizik od srčanih bolesti, moždanog udara, oštećenja bubrega, problema sa vidom i komplikacija na stopalima.
Predijabetes ne znači da ćete sigurno dobiti dijabetes. Pravovremeno otkrivanje, redovne kontrole i promene životnih navika mogu značajno smanjiti rizik ili odložiti razvoj bolesti.
Čak i male, ali dosledne promene u ishrani i fizičkoj aktivnosti mogu imati veliki značaj za dugoročno metaboličko zdravlje.
Izvor: nebraskamed.com/zdravlje.kurir.rs
ZAŠTO JE VAŽNO OTKRITI PREDIJABETES? Ako se ne leči na vreme ovo stanje je siguran put u ŠEĆERNU BOLEST
