Upala tinja u telu i bez simptoma: Može da ugrozi srce, metabolizam i zglobove

Upala je prirodna odbrambena reakcija organizma na infekciju, povredu ili druge štetne uticaje. Njena osnovna uloga je da zaštiti telo, ukloni uzročnika oštećenja i pokrene proces oporavka.

Koje vrste upale postoje?

U zavisnosti od trajanja i načina na koji se razvija, upala može biti akutna, subakutna i hronična.

Akutna upala predstavlja kratkotrajnu reakciju organizma na povredu, infekciju ili izlaganje štetnim materijama. Obično traje nekoliko dana i uglavnom prestaje kada se ukloni uzrok.

Najčešći simptomi su:

- Crvenilo kože
- Otok
- Bol
- Osećaj toplote u zahvaćenom području
- Ograničena pokretljivost ili gubitak funkcije zahvaćenog dela tela

Subakutna upala predstavlja prelazni oblik između akutne i hronične upale. Može trajati od dve do šest nedelja.

Hronična upala razvija se postepeno i može trajati mesecima, pa čak i godinama. Za razliku od akutne, ne mora da bude posledica povrede ili infekcije, a ponekad se nastavlja i kada više nema očiglednog okidača.

Može nastati zbog dugotrajnih infekcija, poremećaja imunskog sistema, ponavljanih akutnih upala ili izloženosti štetnim materijama koje organizam ne može lako da eliminiše.

Za razliku od akutne upale, njeni simptomi često nisu toliko očigledni i mogu se razvijati postepeno.

Među mogućim znacima su:

- Bolovi u mišićima i zglobovima
- Dugotrajan umor
- Problemi sa spavanjem i nesanica
- Promene raspoloženja, anksioznost i depresivnost
- Digestivne tegobe, poput zatvora, dijareje i refluksa
- Neobjašnjivo povećanje ili gubitak telesne težine
- Češće infekcije

Ovi simptomi nisu specifični samo za hroničnu upalu i mogu ukazivati na različita zdravstvena stanja, zbog čega je važno utvrditi njihov uzrok.

Zašto dolazi do upale u organizmu?

Upalni proces pokreće se kada imunski sistem prepozna potencijalnu opasnost, a najčešći uzroci su:

- Infekcije izazvane bakterijama, virusima ili gljivicama
- Povrede, posekotine i oštećenja tkiva
- Strana tela, poput trna koji prodre u kožu
- Izlaganje određenim hemikalijama, toksinima i zračenju

Kada organizam prepozna štetni uticaj, ćelije imunskog sistema oslobađaju supstance koje pokreću i regulišu zapaljenski odgovor. Među njima su histamin i bradikinin.

Ove supstance utiču na širenje krvnih sudova i povećavaju protok krvi do zahvaćenog područja. Zbog toga koža postaje crvena i topla, dok povećano propuštanje tečnosti iz krvnih sudova dovodi do otoka.

Istovremeno se aktiviraju nervni završeci koji šalju signale bola do mozga. Na taj način organizam upozorava da je određeni deo tela povređen i podstiče nas da ga zaštitimo od dodatnog oštećenja.

Kako hronična upala utiče na zdravlje?

Upala je važan deo odbrambenog sistema organizma, ali ne mora uvek da bude korisna. Ponekad imunski sistem greškom napada sopstvene zdrave ćelije i tkiva, što može da dovede do dugotrajnog zapaljenskog procesa.

Hronična upala povezuje se sa većim rizikom od različitih bolesti, među kojima su:

- Dijabetes
- Bolesti srca i krvnih sudova
- Artritis i druga oboljenja zglobova
- Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP)
- Alergije
- Astma

Dugotrajni zapaljenski procesi mogu da oštete ćelije i njihovu DNK, što se povezuje i sa povećanim rizikom od pojedinih vrsta raka.

Posebno je značajna veza između hroničnih zapaljenskih bolesti creva i raka debelog creva. Osobe koje imaju inflamatorne bolesti creva, poput Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa, imaju povećan rizik od ovog malignog oboljenja.

Kako se leči hronična upala?

Akutna upala najčešće je deo normalnog procesa oporavka organizma i ne zahteva posebno lečenje. Kod hronične upale pristup zavisi od njenog uzroka, prisutnih simptoma i opšteg zdravstvenog stanja.

U zavisnosti od dijagnoze, lekar može da preporuči različite grupe lekova:

- Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), poput ibuprofena i naproksena, koji ublažavaju bol i smanjuju upalu.
- Glukokortikoidi, odnosno kortikosteroidi, koji se koriste za kontrolu zapaljenskih i autoimunskih bolesti.
- Antireumatski lekovi koji menjaju tok bolesti, uključujući određene biološke lekove i inhibitore Janus kinaze, primenjuju se kod pojedinih autoimunskih i zapaljenskih oboljenja.
- Statini, lekovi za snižavanje holesterola, mogu imati i dodatne protivupalne efekte kod određenih pacijenata.
- Metformin, lek za dijabetes tipa 2, takođe se proučava zbog mogućih protivupalnih efekata.

Važno je naglasiti da se ovi lekovi ne koriste univerzalno za lečenje upale. Terapija se određuje prema osnovnom oboljenju, a lekar može preporučiti i laboratorijske analize kako bi utvrdio šta izaziva tegobe i pratio uspešnost lečenja.

Kako smanjiti rizik od hronične upale?

Životne navike imaju važnu ulogu u regulisanju zapaljenskih procesa. Iako nije moguće sprečiti svaku vrstu upale, određene promene mogu doprineti boljem zdravlju i smanjiti rizik od hroničnih oboljenja.

Preporučuje se:

- Prestanak pušenja i ograničavanje konzumiranja alkohola.
- Redovna fizička aktivnost, prilagođena zdravstvenom stanju.
- Dovoljno sna i održavanje redovnog ritma spavanja.
- Smanjenje hroničnog stresa.
- Izbegavanje nepotrebnog izlaganja štetnim hemikalijama i toksinima.

Posebno je korisno:

- Ograničiti gazirane i zaslađene napitke, rafinisane ugljene hidrate i proizvode sa dodatim šećerima.
- Smanjiti unos industrijski prerađene i upakovane hrane.
- Češće jesti voće i povrće, posebno borovnice, jabuke, kupus, brokoli i karfiol.
- Uključiti namirnice bogate vlaknima i omega-3 masnim kiselinama.
- Voditi računa o unosu vitamina i minerala, uključujući magnezijum, vitamin D, vitamin E, cink i selen.

Hronična upala nije bolest koju treba samostalno dijagnostikovati na osnovu umora, bolova ili problema sa varenjem. Ako tegobe traju ili se ponavljaju, važno je obratiti se lekaru, koji će proceniti da li postoji zapaljenski proces i šta ga izaziva.

Izvor: health.com/zdravlje.kurir.rs

Nikada vam nije dobro: Tinjajuća upala može biti jedan od razloga, dijetetičar otkriva šta da uradite