Može li stres da poveća nivo holesterola? Dugotrajna napetost ostavlja trag i na krvnim sudovima
Loš kvalitet sna i osećaj umora neki su od najčešćih simptoma stresa. Stručnjaci navode da je stres prirodna reakcija organizma na nepovoljne faktore iz okoline, koji se nazivaju stresorima. Reč je o stanju koje može da utiče na celokupno telo i različite aspekte života.
Ipak, često osobe pod pojačanim stresom pribegavaju nezdravim i obilnim obrocima. Kada smo pod stresom, nemamo volje za fizičku aktivnost, što može da doprinese povećanju telesne težine, ali i nepovoljnim promenama nivoa holesterola.
Jedna čokoladica ili kesica čipsa neće iznenada dovesti do naglog porasta holesterola u krvi. Međutim, učestalo emocionalno prejedanje, koje je teško kontrolisati, vremenom može da izazove zdravstvene probleme.
Kako stres da utiče na nivo holesterola?
Stres retko utiče samo na jedan aspekt našeg zdravlja. Poslovni i partnerski problemi, selidba, briga o bolesnoj osobi i nagomilane obaveze mogu da dovedu organizam u stanje pojačanog stresa. U takvim okolnostima često imamo problema sa spavanjem, budimo se umorni, osećamo pojačanu glad i nemamo dovoljno energije za fizičku aktivnost.
Iako sve ovo na prvi pogled može da deluje veoma opterećujuće, pojedinačni simptomi ne znače nužno da nam se zdravstveno stanje iznenada pogoršalo. Međutim, ako ovakav način života potraje nedeljama ili mesecima, mogu da se jave i ozbiljniji zdravstveni problemi.
Stres može da doprinese povećanju nivoa holesterola u krvi, naročito ako je dugotrajan ili se često ponavlja.
Postoji nekoliko načina na koje stres može da utiče na nivo holesterola:
Pojačano lučenje hormona stresa: U stresnim situacijama organizam oslobađa kortizol i adrenalin. Dugotrajno povišen nivo kortizola može da utiče na metabolizam masti i regulaciju šećera u krvi.
Povećana proizvodnja glukoze i masnih kiselina: Kao odgovor na stres, organizam pojačava oslobađanje glukoze i masnih kiselina, što može da utiče na metabolizam lipida i poveća nivo triglicerida.
Emocionalno prejedanje: Kada smo pod stresom, češće posežemo za slatkišima, grickalicama, brzom hranom i namirnicama bogatim zasićenim mastima. Njihova česta konzumacija može da doprinese povećanju LDL holesterola, takozvanog „lošeg“ holesterola.
Loš kvalitet sna: Nedovoljno sna može negativno da utiče na metabolizam, regulaciju apetita i zdravlje srca i krvnih sudova.
Nedostatak fizičke aktivnosti: Kada smo pod stresom i umorni, često se manje krećemo, što može da doprinese povećanju nivoa triglicerida i nepovoljnim promenama lipidnog profila.
Da li stres direktno povećava LDL holesterol?
Istraživanja ukazuju na povezanost hroničnog stresa i nepovoljnog lipidnog profila, ali direktan uticaj stresa na LDL holesterol još nije potpuno razjašnjen.
To ne znači da će svaka stresna situacija dovesti do povećanja holesterola. Važno je razlikovati kratkotrajni stres od hroničnog stresa, koji traje nedeljama ili mesecima.
Ako imate povišen LDL holesterol, nemojte automatski pretpostaviti da je stres jedini uzrok, upozoravaju stručnjaci. Na nivo holesterola utiču i genetika, ishrana, telesna težina, fizička aktivnost, hormoni i određena zdravstvena stanja.
Stres svakako zaslužuje pažnju, ne samo zbog mogućeg uticaja na holesterol već i zbog značaja za celokupno zdravlje srca i krvnih sudova.
Kako san i fizička aktivnost utiču na holesterol i zdravlje srca?
Ishrana je samo jedan deo priče. Stres koji dovodi do lošeg sna može značajno da oteža kontrolu apetita. U takvim okolnostima često se osećamo tromo i umorno, pa nam nedostaje motivacija čak i za običnu šetnju.
Iako fizička aktivnost obično nema veliki direktan uticaj na nivo LDL holesterola, ona i dalje ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja srca i krvnih sudova, kontroli telesne težine, održavanju kondicije i opštem blagostanju.
Zato tokom stresnih perioda cilj ne mora nužno da bude intenzivnije vežbanje ili iscrpljujući treninzi. Važno je da ostanemo fizički aktivni, u skladu sa svojim mogućnostima.
To može da bude kraći trening u teretani, šetnja, lagano trčanje ili samo deset minuta vežbanja. Svaki pokret je važan.
Šta da uradite kada stres narušava zdrave navike?
Kada život postane težak, često se usredsređujemo na to kako da sprečimo da stvari postanu još gore. Međutim, strah nije uvek dobar pokretač promena. Navike ne moraju da budu savršene da biste vodili računa o nivou holesterola i zdravlju srca, podsećaju stručnjaci.
- Nastojte da spavate od sedam do devet sati svake noći.
- Svakodnevno šetajte najmanje 30 minuta, u skladu sa svojim mogućnostima.
- Praktikujte tehnike opuštanja i dubokog disanja.
- Hranite se uravnoteženo i smanjite unos namirnica bogatih zasićenim mastima.
- Pronađite način da smanjite dugotrajno psihičko opterećenje.
- Povremeno proveravajte lipidni status, prema preporuci lekara.
Male, ali dosledne promene u svakodnevnim navikama mogu da doprinesu boljoj kontroli holesterola i očuvanju zdravlja, čak i u periodima pojačanog stresa.
Napomena: Blago sam ublažio pojedine zdravstvene tvrdnje kako tekst ne bi ostavljao utisak da stres nužno i direktno povećava LDL holesterol. Takođe sam precizirao razliku između direktnog uticaja fizičke aktivnosti na LDL i njenog šireg značaja za kardiovaskularno zdravlje.
Izvor: thecholesterolcoach.co.uk/ zdravlje.kurir.rs
