Akutni infarkt miokarda ima veoma složene tipične i netipične simptome, pa je pacijentu teško da ih prepozna. Zbog toga su često skloni da veruju da je u pitanju bol u želucu, mučnina i nagon na povraćanje iz ko zna kojeg razloga. Nažalost, nekada baš ti podmukli simptomi mogu da ih koštaju života.

Kako da prepoznamo tipične, ali i one podmukle simptome infarkta, i šta da uradimo ukoliko bismo se našli u takvoj situaciji, objašnjava prof. dr Petar Otašević, kardiolog i načelnik Odeljenja kardiologije na Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” i vanrednog profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu.

– Simptomi srčanih oboljenja međusobno mogu biti veoma različiti, ali najvažnije je razlikovati simptome akutnog infarkta miokarda, jer se radi o oboljenju gde 30 odsto bolesnika može umreti pre dolaska u bolnicu. Naime, tipične tegobe koje bolesnici osete kada imaju akutni infarkt miokarda jesu jak bol, osećaj težine i stezanje u grudima koji se šire ka vilici ili levom ramenu – objašnjava dr Otašević.

Veliki broj bolesnika, međutim, nema ove tipične simptome već se žale na bol u želucu, mučninu i nagon na povraćanje.

– Ove tegobe je teško razlikovati od tegoba uzrokovanih drugim bolestima kao što su čir na želucu ili trovanje hranom, ali ako se one jave kod onih pacijenata koji imaju veći broj faktora rizika za koronarnu bolest, kao što su hipertenzija, dijabetes, povišene masnoće ili prethodni infarkt, svakako treba pomisliti da one mogu biti uzrokovane srčanim problemima i odmah se javiti nadležnom lekaru – ističe dr Otašević.

Nekada i lekari olako shvataju ove tegobe

Poseban problem, upozorava naš sagovornik, predstavlja što bolesnici, ali i lekari, ove tegobe često olako shvataju i kasne u daljim dijagnostičkim i terapijskim postupcima.

– Veoma je važno da se bolesnici sa akutnim infarktom miokarda što pre jave lekaru, kako bi se već u prvih nekoliko sati od početka tegoba uputili na snimanje krvnih sudova srca (koronarografija) i kako bi se uradilo eventualno otvaranje krvnih sudova srca (balon dilatacija) i stavljanje stenta. Na ovaj način se značajno može smanjiti smrtnost ovih pacijenata.

Kod starijih bolesnika ili bolesnika sa dijabetesom infarkt miokarda može biti skoro bez ikakvih tegoba, već se oni žale samo na otežano disanje ili zamor pri malom naporu.

– Ovako atipična klinička slika otežava pravovremenu dijagnozu i u praksi se relativno često događa da se infarkt miokarda dijagnostikuje tek na rutinskom pregledu nekoliko nedelja ili meseci kasnije, a da bolesnici nisu ni bili svesni da su ga imali – navodi doktor.

Što pre stignete do lekara ishod je bolji

Nažalost, dešava se i da bolesnici naprasno umru, a da se tek naknadno utvrdi da su prethodno imali ove ili slične tegobe, ali da se nisu javili lekaru.

- Zato je veoma bitno da se ovi bolesnici što pre jave svom lekaru koji će učiniti odgovarajuće pretrage, EKG, ultrazvuk srca, laboratorijske analize, koje će razjasniti da li su navedene tegobe srčanog porekla ili su uzrokovane drugim problemima – kaže doktor Otašević i savetuje:

- Ako osetite bilo koju od navedenih tegoba, pozovite hitnu pomoć ili se odvezite do najbliže bolnice. Nemojte preći 10 kilometara više samo da biste došli do ustanove u kojoj mislite da ćete dobiti bolji tretman. Svaki minut je dragocen i zato ne gubite vreme.

ALARMANTNA STATISTIKA

Nažalost, svaki peti pacijent ne preživi akutni infarkt, a prema podacima Instituta “Batut” iz 2021. godine, više od 55.000 ljudi u Srbiji umrlo je od kardiovaskularnih bolesti.

Violeta Nedeljković