Ujed krpelja uvek je neprijatna situacija koja se najčešće završava bez posledica, ali opasnost postoji ukoliko je krpelj zaražen. U tom slučaju ovaj parazit može da prenese Lajmsku bolest, a istraživanje koje je rađeno na teritoriji Beograda pokazuje da je čak jedna trećina krpelja prenosilac ove zaraze.
Ništa manje alarmantni nisu ni podaci Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović - Batut“ koji govore u Srbiji se godišnje u proseku prijavi oko 800 obolelih od Lajmske bolesti u svim starosnim kategorijama. Pošto se radi o ozbiljnom oboljenju stručnjaci savetuju da nakon boravka u prirodi obavezno presvucite odeću i uradite pregled celog tela i vlasišta. Ovo je, ističu, najbolji način da se ubod krpelja na vreme uoči.
Simptomi Lajamske bolesti
Važno je i da vodite evidenciju kada vas je krpelj ujeo, i da vašeg doktora obavestite o tome. Uvek imajte na umu da ukoliko je krpelj bio zaražen, postoji rizik od javljanja Lajmske bolesti čak i mesec dana kasnije.
Ako je to slučaj, na mestu uboda javlja se bubuljica oko koje se pojavljuje crvenilo u koncentričnim krugovima. Od ostalih simptoma mogu se javiti svrab, osećaj žarenja, bolne limfne žlezde, glavobolja, otok i bolovi u mišićima kao i poremećaj ritma srca, što u težim slučajevima može da prouzrokuje trajnu invalidnost.
Kako biste uklonili sumnju na ovu mogućnost, preporuka je da se krpelj odnese na analizu na prisustvo bakterije borelija burgdorferi, uzročnika Lajmske bolesti. Ova analiza radi se u Institutu za epidemiologiju VMA.
- Donošenje krpelja na analizu jeste naša preporuka, ali ne spada u obavezan vid zdravstvene zaštite. To je usluga koja se u Institutu za epidemiologiju VMA naplaćuje. Pacijenti mogu sami da se odluče da li žele da krpelja donesu u VMA, provere da li je bio zaražen i da li treba preventivno da piju antibiotike ili će da se jave svom izabranom lekaru u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi, pa da u dogovoru s njim sprovode neke druge mere prevencije. Naš savet jeste da se svaki krpelj proveri kako bismo znali da li je potrebno da se piju antibiotici ili ne, jer ne mogu se bespotrebno davati antibiotici ako najveći broj krpelja ustvari nije zaražen – objašnjavaju u Institutu za epidemiologiju VMA.
Јеdnоstаvnе mеrе zа prеvеnciјu ubоdа krpеljа su:
1. Biti svеstаn tipičnih stаništа krpеljа – pоdručја visоkе trаvе, dvоrištа, pаrkоvi, livаdе, šumе (zеlеnе pоvršinе).
2. Sprеčiti ubоd krpеljа primеnоm rеpеlеnаtа (srеdstvа prоtiv ubоdа insекаtа), којi štitе višе sаti prоtiv ubоdа кrpеljа.
3. Nоsiti svеtlu оdеću која pокrivа ruке i nоgе, priliкоm bоrаvkа u prirоdi.
4. Pаžljivо prеglеdаti sеbе i svојu dеcu tокоm bоrаvkа u prirоdi, а оbаvеznо nа кrајu dаnа. Trеbа nаrоčitо biti svеstаn činjеnicе dа sе кrpеlj mоžе dоnеti i nа оdеći ili nа кućnim ljubimcimа.
Ukоlikо uоčitе krpеljа, nikаkо gа nеmојtе sаmi uкlаnjаti, niti trеtirаti bilо kаkvim uljimа, rаstvоrimа, gеlоvimа i sličnо, vеć pоtrаžitе stručnu pоmоć u nаdlеžnоm dоmu zdrаvljа.
