- Rezultati analiza pokazuju da je 50 posto pacijenata koji su doživeli neki oblik infarkta oka pušači, dok su oni sa začepljenjem arterije u sto odsto slučajeva pušači - upozorava doktorka.
Kad se krvni sudovi začepe tkivo odumire
Kada dođe do začepljenja krvnih sudova u unutrašnjosti oka odumire tkivo koje taj začepljeni krvni sud hrani. Tada može doći do slabljenja ili potpunog gubitka vida, u zavisnosti od stepena začepljenja. Osobe koje pate od dijabetesa, gojaznosti, hipertenzije ili su pušači, u većem su riziku od ovog oboljenja. Istraživanja pokazuju da se kod osoba sa visokim krvnim pritiskom ovaj problem češće javlja a ukoliko je osoba pritom i pušač, rizik je već čak šest puta - upozorava doktorka.
Doktorka Dimitrijević Srećković je, inače, nekoliko godina u saradnji sa kolegama proučavala stanje više od 60 pacijenata kako bi istražila faktore rizika koji mogu dovesti do naglog gubitka vida na jednom oku.
Rezultati istraživanja pokazali su da iznenadno začepljenje arterija nastaje kod pacijenata između 60 i 80 godine života. Gubitak vida dešava se najčešće na jednom oku, a u 46 posto slučajeva upravo te osobe imaju i dijabetes ili povišeni krvni pritisak.
Gojaznost i visok pritisak kao faktori rizika
Doktorka Vesna ističe da je zabrinjavajuće da su svi pacijenti imali gojaznost u predelu stomaka, masnoće u krvi i umereno povišen krvni pritisak.
- Takođe, predijabetes je nađen u 31 odsto slučajeva kod pacijenata sa začepljenjem arterije, dijabetes je bio najizraženiji kod 40 odsto pacijenata sa začepljenjem vene, a 60 odsto pacijenata imalo je smanjen dotok krvi do očnog nerva – ističe dr Vesna.
Zdrava ishrana je jako važna
Da bi se sprečio infarkt oka, odnosno nagli gubitak vida na jednom oku, mora se raditi na prevenciji nekoliko oboljenja, pre svega gojaznosti, metaboličkog sindroma, predijabetesa, dijabetesa i arterioskleroze.
- Pacijentima se savetuje da smršaju i smanje stomačnu gojaznost. Preporučuje se pripremanje hrane po jelovnicima zdrave ishrane, bogate dijetnim vlaknima i složenim ugljenim hidratima iz voća, povrća, žitarica, kao i mononezasićenim masnoćama iz maslinovog ulja.
