Melanom je zloćudni tumor melanocita, ćelija koje se nalaze u u najdonjem sloju najpovršnijeg sloja kože - epidermu.
Ove ćelije proizvode pigment melanin, čija je uloga da štiti ćelije kože od prekomernog ultravioletnog zračenja. Zato koža potamni kada se izložimo suncu - jer se melanin stvara s ciljem da se zaštiti genetski materijal kože i spreče dalja oštećenja, nastanak mutacija, a time i malignih tumora kože.
Neoprezno sunčanje uvećava rizik od melanoma
- Nažalost, zbog nepotrebnog i neopreznog izlaganja suncu, sam genetski materijal melanocita se tokom godina menja, i moguća je pojava genetskog oštećenja i u njima, što melanocite pretvara u maligne ćelije, koje se nekontrolisano dele i dobijaju sposobnost da napuste kožu i putem limfnih i krvnih sudova stignu do limfnih čvorova i unutrašnjih organa – tj. da metastaziraju. Naš imunski sistem prepoznaje izmenjene maligne ćelije melanoma, pokušava da ih eliminiše i da se izbori sa njima. Kod nekih ljudi imunski sistem uspeva da drži ovaj nekontorlisani rast pod kontrolom, ali kada ta odbrana popusti (a ćelije melanoma aktivno gase imunološki odgovor naših ćelija) melanom se vraća – objašnjava prof. dr Lidija Kandolf Sekulović, specijalista dermatovenerologije i supspecijalista onkologije.
50 kožnih promena zahtevaju hitan pregled
Doktorka takođe upozorava da se rizik od rasejanja melanoma povećava sa debljinom tumora, pa je na nama odgovornost da sami obratimo pažnju na našu kožu i da ako primetimo neobičnu promenu koja liči na mladež ali ima nepravilne ivice, više boja, ako se povećava tokom vremena i menja, ili primetimo novi čvor na koži koji raste i menja se iz meseca u mesec - potražimo pomoć dermatologa.
- U nekim slučajevima je potrebno da obavimo dermoskopiju i uklonimo takvu promenu ako je to lekar predložio kako bi proverili da li se radi o melanomu ili nekoj drugoj vrsti raka kože, ili je u pitanju samo neki dobroćudni tumor. Za ljude koji imaju preko 50 različitih promena na koži dobro bi bilo da se obrate dermatologu preventivno, radi dermoskopije i pregleda svih ovih promena kako bi se utvrdilo da li ima nekih koje su sumnjive, ali i radi saveta o daljim kontrolama ako su potrebne.
Deblji tumor – veća šansa za vraćanje
Ukoliko smo melanom otkrili na vreme i hirurški uklonili, kada je tih ćelija malo i kada se one nalaze u najpovršnijim delovima kože (u epidermu, tzv. melanom in situ) - melanom se neće vratiti.
- Ali, ako su ćelije prošle ispod bazalne membrane kože i došle u kontakt sa krvnim i limfnim sudovima i pritom dobile sposobnost da do njih dođu i da metastaziraju, melanom će se vratiti, tj. ćelije melanoma će dospeti do limfnih čvorova i unutrašnjih organa. Ta verovatnoća se povećava sa debljinom tumora, što je mera količine malignih ćelija i broja različitih mutacija u njima. Ako je ona veća od 4 mm, ili ako su ćelije već dospele u limfne čvorove, kod 40 do 60 % ljudi melanom će se vratiti – navodi prof. dr Kandolf Sekulović.
Istraživanja pokazuju da kod pacijenta koji su već imali melanom postoji rizik da se on tokom života vrati. Vraćanje melanoma povezano je s debljinom tumora. Ako je ona veća od 4 mm, ili ako su ćelije već dospele u limfne čvorove, kod 40 do 60 % ljudi melanom će se vratiti, ističe prof. dr Sekulović.
Adjuvantna terapija je zlatni standard kod visokorizičnog melanoma
Danas, kaže doktorka, imamo saznanja da primena savremenih lekova koji aktiviraju imunološki sistem da se bori protiv ćelija melanoma, ili ciljnih lekova koji ciljaju na mutaciju u ćelijama melanoma, mogu da smanje rizik za vraćanje bolesti i njeno širenje za 50 % i na taj način da spreče nastanak metastaza.
- Ova, tzv. adjuvantna terapija je danas standard terapije visokorizičnog melanoma i primenjuje se u Evropi i zemljama okruženja unazad tri do pet godina. Kod nas, međutim, još uvek nije dostupna na teret osnovnog osiguranja, tj. nije dostupna našim građanima koji su uklonili melanom. Za sada je na listi prioriteta, i pacijenti i lekari se nadaju da će biti odobrena jer je uvek bolje sprečiti nego lečiti – ističe doktorka Kandolf Sekulović.
NE PROPUSTITE
