Prestanak disanja i izrazito smanjenje protoka vazduha kroz disajne puteve tokom spavanja, koji traju duže od deset sekundi, nazivaju se slip apnea. Ova bolest, koja se najčešće povezuje s hrkanjem, kažu stručnjaci, skraćuje životni vek i može da prouzrokuje srčani i moždani udar, kao i druge zdravstvene tegobe.
- Pacijenti koji hrču u određenim intervalima sna prestaju da dišu, da bi posle izvesnog vremena, uz jako i glasno hrkanje, pokrete, a nekada i napor celog tela, prodisali. O ovome nam obično svedoče partneri pacijenata, jer se on sam toga ne seća – objašnjava prim. dr sc. med. Tatjana Radosavljević, pneumoftiziolog.
Laka, srednje teška i teška apnea
Zbog svega toga, kaže naša sagovornica, smanjuje se i dotok kiseonika, što može da izazove brojne tegobe, a u najgorem slučaju i naprasnu smrt bolesnika.
- Po težini apnea može biti laka, srednje teška i teška. Kod lake se beleži između pet i 15 prekida disanja na sat, srednje teška je ako postoji između 15 i 30 prekida disanja na sat, a o teškoj apnei govorimo ukoliko pacijent ima više od 30 prekida disanja na sat.
Simptomi apnee su hrkanje, isprekidan san, osećaj pritiska na grudni koš, potreba pacijenata da duže spavaju, znojenje...
- Pacijenti se ujutru bude umorni, oznojeni, neobjašnjivo preplašeni. Tokom dana su pospani, a vozači se uspavaju za volanom. Česte su jutarnje glavobolje, prisutna je dekoncentracija, zaboravnost, česte promene raspoloženja i seksualna disfunkcija. Po najnovijim istraživanjima, čak trećina vozača koji su zaspali tokom vožnje i tako izazvali saobraćajnu nesreću bolovalo je od slip apnee – navodi doktorka Radosavljević.
Slip apneu mogu imati čak i deca
Rizik da obole od slip apnee postoji kod osoba koje su gojazne, hrču, koriste alkohol, antidepresive, sedative, imaju nosne devijacije i druge promene, određeni oblik ždrela, ali i neke pridružene bolesti.
- Starosna dob ovde nema značaja, ali nešto češće obolevaju muškarci. Slip apneu mogu imati čak i deca, kada je ona posledica uvećanja trećeg krajnika, i leči se operacijom.
Kako se postavlja dijagnoza?
Dijagnoza se postavlja upotrebom specijalnih aparata koji, slično holteru, beleže proces disanja, respiratorne pokrete, faze sna, koncentraciju kiseonika u krvi, EKG, intenzitet hrkanja, ali i sve druge događaje tokom spavanja.- Metoda se zove polisomnografija, a pacijent je priključen na aparat u toku spavanja. Analizom svih podataka postavlja se dijagnoza i određuje se stepen težine bolesti.
Nekada se leči i hirurški
Za lečenje se najčešće preporučuje upotreba aparata koji se preko posebnih maski koriste u snu i koji dišu umesto pacijenta u trenucima pauza u disanju.
- Jedan broj slučajeva slip apnee i hrkanja leči se hirurški, a postoje i specijalne proteze za nos, vilicu ili jezik.
NE PROPUSTITE
