Hipertenzija pogađa jednu od tri odrasle osobe, vodeći je uzročnik smrti u svetu, a karakteriše se kao očitavanje krvnog pritiska od 140 sa 90 ili više.
Trebalo bi je kontrolisati na godišnjem nivou, terapija postoji, svako od nas može zasigurno da preduzme najjednostavnije korake, ali koliko to zaista i činimo?
Gošća "Pulsa Srbije", doktorka Snežana Bašić, kardiolog i specijalista interne medicine, pokušalaje da nam razjasni nedoumice.
Prvo je objasnila koje su to granice kada govorimo o visokom i niskom krvnom pritisku:
- Prihvatam Udruženje američkih kardiologa koji propisuje niži standard,a to je sve što je iznad 130, a ne 140 mm živinog stuba. Američka škola kaže da od 120 do 130 gornjeg krvnog pritiska, a od 80 do 85 donjeg se već smatra povišenim krvnim pritiskom. Doduše, preko 180 bi bila hipertenzivna kriza. Ukoliko imate oscilacije krvnog pritiska od 85 do 90, vama su posledice na unutrašnjim organima vidljive. Doduše, to se vidi kada dođe do smrti pacijenta, pa vidite promene na bubrezima, itd - navodi dr Bašić.
Potom se osvrnula na to kako uvideti prve simptome, pa je rekla da je ovo "tiha" bolest:
- To je tiha bolest koja može da ne da simptome kao dijabetes. Nekada se desi samo umor, to je vrlo čest znak, moram priznati. Takođe i glavobolje, koje su obično potiljačnog tipa. Dakle, umor, malaksalost i glavobolja. Ako dođe do simptoma poput mučnine, nagon na povraćanje, vrtoglavica, curenje krvi iz nosa, to su već znaci dugoročno povećanog krvnog pritiska.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
