Dešava vam se često da ležite u krevetu ili sedite za radnim stolom i primetite da vam se noge stalno pomeraju, i to kao da rade same od sebe. Ako jeste tako, najverovatnije patite od sindroma nemirnih nogu, neurološkog poremećaja koje karakteriše neprijatan osećaj u nogama i neodoljiv nagon da ih pomerate.
- Ovakvi nagoni se obično javljaju prilikom perioda mirovanja ili neaktivnosti, kao što je sedenje ili ležanje, a često se pogoršavaju tokom noći. Međutim, kada se osoba pomeri, dolazi do osećaja olakšanja, ali samo privremeno”, objašnjava dr Čun Tang, načelnik bolnice Pal Mal Medical iz Velike Britanije za Metro.
Osećaj nalik peckanju
Prema nekim podacima, sindrom nemirnih nogu može da se javi u svim starosnim grupama, ali izraženiji je kod ljudi starijih od 40 godina. Intenzitet ovog sindroma varira od osobe do osobe, a kako dr Tang objašnjava, osećaj koji se javlja u nogama je nalik peckanju, svrabu unutar samih nogu, ili “kao da vam nešto gamiže iznutra”. Oboleli često teško opisuju tačno šta osećaju, ali tvrde da je veoma neprijatan i uznemirujući. Ovaj osećaj je praćen nekontrolisanom potrebom da se pomere noge kako bi se ublažilo “peckanje”, i obično pomaže istezanje ili ritmičko pomeranje nogu, koje može biti svojevoljno ali je često i mehaničko.
“Kod težih slučajeva, simptomi mogu da utiču na kvalitet života osobe, i da izazovu hronični poremećaj sna i umor, a težina simptoma može da varira”, navodi dr Tang. Iako mnogima ovaj sindrom izgleda bezopasno, važno je da se ustanovi da li postoji neka druga bolest kojoj je ovaj sindrom samo simptom.
“Anemija može da izazove sindrom nemirnih nogu, ali i hipotireoza, dijabetes, hronična bolest bubrega i autoimuna stanja kao što su reumatoidni artritis ili fibromialgija, pa je neophodno uraditi detaljne analize kako bi se utvrdio tačan uzrok”, objašnjava dr Suhail Husain, lekar opšte prakse iz Londona.
Zašto se javlja sindrom nemirnih nogu?
Tačan uzrok nastanka ovog sindroma još uvek nije tačno jasan, ali lekari veruju da nastaje zbog kombinacije genetskih i faktora okoline.
“Određena medicinska stanja, poput nedostatka gvožđa u organizmu, periferna neuropatija, otkazivanje rada bubrega, ali i trudnoća mogu da izazovu sindrom nemirnih nogu, a terapija zavisi od ozbiljnosti simptoma i njihovog uticaja na život obolelog”, navode stručnjaci.
Lečenje sindroma nemirnih nogu
Kada je u pitanju lečenje ovog sindroma, fizioterapeut Rič Mekbejn iz bolnice Tower Health iz Velike Britanije objašnjava da postoje tri oblasti na koje treba obratiti pažnju, a to su promene u načinu života, prepisana terapija i medicinski tretman.
- Blage slučajeve možemo lečiti promenama u životnom stilu, poput uvođenja redovne fizičke aktivnosti, održavanja redovnog rasporeda spavanja, izbegavanje kofeina i alkohola pre odlaska u krevet, kao i primenjivanja tehnika za opuštanje. Kod težih oblika koji imaju značajan uticaj na san i kvalitet života, može se pokušati terapija lekovima, ali samo ako stanje nije izazvano nekim drugim oboljenjem. Ponekad je samo potrebno izlečiti stanja koja izazivaju sindrom nemirnih nogu, poput nedostatka gvožđa ili periferalnu neuropatiju da bi se simptomi ublažili, objašnjava Rič.
Izvor: Metro
NE PROPUSTITE
